Nekada je samo Japan rastao brže od SFRJ! Ekonomija je bila na klackalici, a sada je Srbija u zaletu!
Već naredne godine procenjuje se da Srbiju očekuje snažan rast od najmanje 6 odst
-Otkako je Tito umro 1980. pa do raspada SFRJ, ekonomija u republikama je stagnirala, nakon čega je dinamičniji rast usledio u Sloveniji. Prethodno se u jednom momentu samo privreda Japana u svetu brže razvijala od privrede SFRJ, rekao je Mlađen Kovačević, ekonomista koji je svojevremeno bio savetnik Savezne vlade i sa kolegama pripremao ekonomske analize privrede.
VELIKA POBEDA PEKINGA: Zbog ove odluke će Amerikanci morati da ukinu carinu na robu iz Kine
HRVATSKI TURIZAM POTPUNO PROPAO: Zagrebčani osuđeni na izdavanje hostelskih soba studentima
PRVI PUT OVAKAV PAD ZA 60 GODINA: Neke od najrazvijenijih država sveta u recesiji zbog pandemije
-Kada se raspala Jugoslavija, Slovenija je privredno uzletela i došla na 116. mesto od ukupno 202 zemlje rangirane po privrednom rastu. Oko 180. pozicije bile su Hrvatska i Makedonija, dok su Crna Gora, Srbija i BiH bile u top 10, ali otpozadi. Osam zemalja tada je imalo manji rast od Srbije, navodi ekonomista Miroslav Zdravković i dodaje da do potpunog obrta dolazi od 2000. kada je Srbija ekonomski uzletela.
Srpska privreda u poslednjih pet godina raste po prosečnoj stopi od 1,8 do 4,4 odsto i svake godine rast je sve veći. Korona će ove godine Srbiji, kako se procenjuje, najverovatnije doneti pad ekonomske aktivnosti od oko 1,5 odsto, ali to će biti odličan rezultat u odnosu na mnoge evropske ekonomije koje će padati i više od 10 odsto. Za Hrvatsku se recimo, očekuje pad i do 13 odsto, Crnu Goru 11, a za Nemačku minus od 6 procenata...
Već naredne godine procenjuje se da Srbiju očekuje snažan rast od najmanje 6 odsto.
-Od 2010. do 2019. godine, samo je Crna Gora za dlaku bila brža od Srbije, ali je to poništila ovogodišnjim dubokim padom. Ona je, posmatrajući rast BDP, bila na 114. mestu, a Srbija na 115. mestu, što znači da smo imali brži rast od 87 zemalja, navodi ekonomista Miroslav Zdravković u svojoj analizi i dodaje da je daleko lošije pozicionirana bila Severna Makedonija koja je bila na 123 mestu, BiH na 144, Slovenija na 152, a Hrvatska na 169. mestu.
-Ružno je porediti se sa Kinom koja ima oko 200 puta veći broj stanovnika, a imala je samo 8,2 puta veći BDP u 1970, dok je u 2019. imala 263 puta veću privredu. Ali podatak govori da je SFRJ pre 50 godina bila 12 puta razvijenija od Kine, uzgred dodaje Zdravković.
Od Slovačke smo 1970. godine imali za 22,5 procenata veću ekonomiju, 1980. čak za 38 odsto, ali od 2000. Srbija 55 odsto slovačke vrednosti BDP-a.
U jednom trenutku samo je Japan bio ispred
Ekonomista Mlađen Kovačević, koji je svojevremeno bio savetnik Savezne vlade i sa kolegama pripremao ekonomske analize privrede, podseća da je u periodu od 1950. do početka sedamdesetih privredni rast tadašnje Jugoslavije bio vrlo visok i u jednom trenutku je samo Japan bio ispred SFRJ po ovom parametru.
Početkom 1970-ih dolazi do krize i stopa privrednog rasta naglo pada. Dolazi i do poznate promene Ustava i promene privrednog sistema, i tada je usledio period veoma sporog napredovanja privrede, kada je već desetak zemalja prestiglo Jugoslaviju po stopi rasta. Ipak, tokom 80-ih godina, koje nisu bile idealne, bilo je blagog rasta BDP-a od jedan ili dva procenta godišnje", objašnjava Kovačević.
Slovenački model u režiji Joža Mencingera
On podseća da je Slovenija početkom devedesetih, kada je došlo i do raspada SFRJ, zabeležila značajniji privredni rast pod vođstvom tadašnjeg potpredsednika Vlade i ministra ekonomije, Joža Mencingera.
-U Jugoslaviju je tada dolazio čuveni Džefri Saks, koji se zalagao za neoliberalizam i jednu vrstu šok terapije. On je preporučivao brzu privatizaciju i liberalizaciju privrede, oslanjanje na strane investicije, i te svoje ideje predstavio je i Ante Markoviću, kao i Milanu Kučanu. Na savetovanju koje smo imali posle toga, ja sam bio jedan od retkih koji je govorio da je to loše po Jugoslaviju, ali bilo je mnogo onih koju su smatrali da država zaista treba da se isključi iz privrednog života, kaže izvor.
Mlađen Kovačević podseća da je mišljenje slično njegovom izneo upravo Jože Mencinger koji je rekao da neoliberalizam nije dobar za Sloveniju, i tada ga je Milan Kučan postavio za potpredsednika vlade sa glavnim ciljem da Slovenija krene u ekonomski rast svojim originalnim modelom.
-Početak devedesetih je period kada je Slovenija dinamično rasla i možda je samo Poljska mogla da se poredi sa njihovim stopama rasta. Ipak, nakon ulaska u EU i u Sloveniju dolazi liberalizacija, problem sa valutnim kursom i jedna ozbiljna kriza koja je povećala javni dug države, ističe Kovačević.
