I NAJMANJE POSKUPLJENJE SE OSETI U DŽEPOVIMA GRAĐANA SRBIJE: Cena hrane u svetu skočila, šta to znači za nas?
Potrošači pak strahuju od svetskih trendova jer, za razliku od drugih zemalja, učešće hrane u indeksu potrošačkih cena je u Srbiji oko 35 odsto
Već deset meseci zaredom, prema podacima Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), beleži se rast cene hrane na svetskom tržištu, posebno biljnih ulja, šećera i žitarica, a taj trend sigurno će dovesti do odrešenog poskupljenja tih proizvoda i na domaćem terenu.
PREMIJERKA BRNABIĆ ZVANIČNO POTVRDILA: Deca od ponedeljka u školama, jedna stvar je izuzetno bitna!
REZULTATI NA PROBNIM TESTOVIMA UŽASNI - EPILOG NE ČUDI: Poznati školski psiholog ističe šta je ključan razlog!
ŽELITE DA IDETE U PREVREMENU PENZIJU? Detaljno uputstvo kako ostvariti to pravo pre nego se pravila postrože
Poljoprivredni stručnjaci smatraju da ta poskupljenja neće biti drastična, izuzev kod ulja, i navode da ova planetarno loša vest može da ima dobru stranu za Srbiju jer može da pobudi interesovanje investitora za ulaganje u agrar.
Potrošači pak strahuju od svetskih trendova jer, za razliku od drugih zemalja, učešće hrane u indeksu potrošačkih cena je u Srbiji oko 35 odsto, što je dvostruko više nego u državama okruženja ili EU. Zbog te činjenice i najmanje poskupljenje se oseti u džepovima građana Srbije, posebno ako se odnosi na namirnice poput ulja, šećera, mesa, mleka, koji beleže skok na svetskoj berzi.
Najnoviji podaci podacima FAO-a zato i zabrinjavaju jer je po njima pet osnovnih životnih namirnica, reč je o biljnom ulju, mlečnim proizvodima,mesu, žitaricama i šećeru, zabeležilo rast cena u martu za čak 2,1 odsto u poređenju sa februarom.
Najveće poskupljenje, od 3,9 odsto na mesečnom nivou, zabeležili su mlečni proizvodi ali i meso koje je poskupelo za 2,3 procenta. U posmatranom mesecu cene šećera su opale za 4 odsto ali su i dalje za preko 30 odsto iznad nivoa na kom su bile u martu prošle godine.
Na svetskoj berzi su i cene biljnih ulja u martu bile veće za 0,8 procenata nego u ferbuaru, dostižući desetogodišnji najviši nivo, pri čemu su naročito porasle kotacije sojinog ulja zbog očekivane snažne potražnje iz sektora biodizela. I cene žitarica su pale za 1,8 procenata na mesečnom nivou, ali su i dalje za 26,5 posto veće nego u martu 2020.
Poljoprivredni analitičar Branislav Gulan kaže da ovi svetski trendovi sigurno će se odraziti i na domaće tržište, odnosno da će cene morati da se koriguju naviše.
- Čim u svetu raste cena berzanske poljoprivredne robe, ločično je da dođe i do korekcije na našem tržištu. Ipak, treba da se zna da neće doći do drastičnog poskupljenja jer Srbija 80 posto roba ima iz sopstvene proizvodnje. Izuzev, zejtina, koji je drastično poskupeo i došao do nivoa da je i za 30 dinara skuplji od dizela, što je nezabeleženo do sada, korekcija ostalih namera, pre svega šećera i brašna biće značajno manja.Problem je što država nema dovoljno sredstava za ulaganje u poljoprivredu, pa se taj nedostatak mora nadoknaditi od potrošača. Ipak, Srbija ima prehrambenu sigurnost oa ni pandemija ne može da dovede do nestašica ili pak drastičnog skoka cena osnovnih životnih namirnica, što je bio slučaj u nekim zemljama - objašnjava Gulan.
Slično mišljenje ima i njegov kolega Milan Prostran.
- Skok cena hrane na svetskom tržištu sigurno će dovesti do određenog poskupljenja tih proizvoda i na domaćem. To poskupljenje sigurno neće biti drastično, a ovaj svetski trend ima i pozitivne strane jer će biti ponovno interesovanje investitora za ulaganja u agrar. Treba da se zna da je cena šećerne repe povećana i ta činjenica će vratiti deo proizvođaća ovoj kulturi ali i povećati cenu šećera. Što se tiče pšenice ona je uvek između 15 i 16 dinara, a sada je 22 i 23 dinara, pa to može da poskupi brašno. U bogatijim zemljama država je ta koja čuva rezerve a povećanu tražnju u korona krizi je uzrokovalo i povećanja zaliha država, što je podiglo i svetske cene hrane - navodi Prostran.
Gulan pak kaže da je situacija sa koronom u svim državama sveta ojačala svest o značaju definisanja dugoročne poljoprivredne strategije kojom berzanski proizvodi treba da dobiju prioritet, što treba da bude slučaj i u Srbiji.
- U godinama koje dolaze, sa velikim izazovom suočavaće se i proizvođači i prerađivači šećerne repe zbog gubitka tržišta EU, na kome Srbija ima preferencijalnu kvotu za izvoz od oko 182.000 tona. To će znatno smanjiti setvene površine koje su poslednjih godina dostizale i 70.000 hektara a prošle godine samo 42.000 hektara, kao i prerađivačke kapacitete. To je neophodno zbog ograničene konkurentnosti na međunarodnom berzanskom tržištu gde su cene podložne oscilacijama, kao i zbog rentabilnije prerade šećerne trske u odnosu na šećernu repu - kaže Gulan.
Ipak, pojedini stručnjaci veruju da ovakve prilike na svetskom tržištu ne mogu vladati večno i da će se cene posle žetve na južnoj hemisferi, u drugoj polovini 2021. godine, donekle stabilizovati. Što se tiče Srbije, neizvesno je kakva će situacija sa cenama hrane biti nakon žetve ali ono što je izvesno to je da će pšenice, kukuruza i soje biti dovoljno o za domaće potrebe i da će ovog roda biti i za izvoz.
