Neodrživ finansijski model: Deficit Crne Gore teško rešiv
Nova neravnoteža u crnogorskoj privredi
Crnogorska ekonomija bi prosečno, na godišnjem nivou, trebalo da jača 2,8 odsto do 2019. godine, iako se rast trenutno zasniva na neodrživom modelu koji se oslanja na investicije s javnim finansiranjem i na potrošnju, prema projekcijama Svetske banke (SB).
Iako pozitivan, srednjoročni izgled Crne Gore se, kako poručuju iz Svetske banke, suočava sa značajnim rizicima, prenose "Vijesti".
U Crnoj Gori se zavijorila zastava NATO-a!
"Očekuje se ponovno povećanje spoljne neravnoteže, što će dalje povećati osetljivost na spoljne šokove. Štaviše, kada se uspori podsticanje rasta javnim investicijama, usporiće se i sveukupni rast, dalje izlažući Crnu Goru postojećim rizicima“, navodi se u redovnom ekonomskom izveštaju SB.
U izveštaju za zapadni Balkan pod nazivom "Brži rast, više radnih mesta", navodi se da će Crnoj Gori biti potrebne dodatne mere za smanjenje potrošnje i povećanje prihoda, iako nedavni program konsolidacije predstavlja pomak u dobrom pravcu.
"Veliki fiskalni deficit i rastući javni dug ukazuju da put javnih finansija nije održiv", dodaje se u izveštaju.
Smanjenje deficita, kako smatraju u SB, neće biti lako, ali je od najveće hitnosti s obzirom na potrebu za izgradnjom poverenja tržišta, imajući u vidu kreditni rejting "B+" sa negativnim izgledom.
"Za ostvarivanje napretka od ključnog je značaja ubrzanje strukturalnih reformi da bi se javne finansije učinile održivim, a Crna Gora konkurentnom", smatraju u SB.
U izveštaju se dodaje da su fiskalni deficit i potrebe za finansiranjem u srednjoročnom periodu veliki.
Đetići uzimaju kredit iz Londona od 80 MILIONA EVRA, evo šta je ZALOG!
"Za ovu godinu je predviđen deficit od 6,6 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), uprkos već usvojenim merama konsolidacije koje iznose 3,2 odsto BDP-a", kazali su iz SB.
Iako će nedavno povećanje socijalnih davanja verovatno pomoći kratkoročnom smanjenju siromaštva, ono povećava i ekonomske osetljivosti, time što su ljudi koji napuštaju tržište rada osetljiviji na promene politike socijalnih davanja.
"Uz predviđen rast inflacije, s obzirom na veću domaću potražnju i prenošenje efekta međunarodnih cena, neto realno raspoloživ prihod će se verovatno smanjiti", poručili su iz SB.
Stabilizacija duga Crne Gore će, kako su ocenili, predstavljati izazov, ali će to biti od ključnog značaja za obnavljanje poverenja investitora i omogućavanje uspešnog pokrivanja obaveza države.
Izveštaj SB, osim Crne Gore, obuhvata i Albaniju, Bosnu i Hercegovinu (BiH), Kosovo, Makedoniju i Srbiju. Taj region bi, prema procenama SB, ove godine trebalo da ojača 3,2 odsto, dok će Crna Gora rasti po stopi od 3,3 odsto.
