Očekuje se veća tražnja za polisama životnog osiguranja
Osiguravajuća društva gotovo u glas ističu da su zadovoljna ostvarenim rezultatima i kretanjima u Srbiji, posebno ako se uzme u obzir pandemijska kriza.
Generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije Duško Jovanović ističe da najviši rast ostvaruju polise imovinskog i dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, jer obezbeđuju ekonomsku odn. zdravstvenu sigurnost. On očekuje nastavak tog rasta, ali i veću prodaju životnog osiguranja.
Da li je i koliko tradicionalni model životnog osiguranja održiv u savremenim uslovima?
Garancije u dugoročnim ugovorima životnih osiguranja mogu biti rizične. Jer, prvo smo imali pad kamata na tržištu koje su izložile riziku osiguravače koji nisu imali gde da plasiraju sredstva tehničkih rezervi životnih osiguranja zaključenih po značajno višim kamatnim stopama. Zatim, skok smrtnosti usled pandemije koji je izazvao značajne gubitke u životnim osiguranjima. Sada imamo rast kamatnih stopa na tržištu, koje prete da dovedu do povećanog otkupa postojećih polisa životnog osiguranja, zaključenih po nižim stopama. Zbog svega toga, tendencija u Evropi i regionu je da se prelazi na koncept opreznijeg tarifiranja, bez garancija u delu kamatne stope.
Kako će rast kamatnih stopa uticati na prodaju životnog osiguranja?
Ako bi rast kamata na tržištu bio ispraćen povećanjem tehničke kamatne stope kod životnog osiguranja, to bi moglo da povrati interesovanje za polise sa štednom komponentom. Pitanje je koliko će osiguravači posle negativnog iskustva imati hrabrosti da uđu u proces povećanja. Nedavno smo na Srpskim danim osiguranja održali panel o životnom osiguranju sa kojeg je poručeno da treba biti oprezan i konzervativan u tom delu, s obzirom na to da se radi o dugoročnim ugovorima, a da ne možemo po visini kamate da pratimo banke. U našem fokusu treba da ostane osiguranje i zaštita u slučaju nastupanja osiguranog slučaja.
Poručeno je i da kod prodaje životnog osiguranja na drugačiji način treba definisati odnos sa bankama. U kom smislu?
Ispostavilo se da je jedan od najvećih problema to što u ugovorima klijenata sa bankama nema medicinske kontrole prilikom prijema rizika. To je dovelo do toga da se u životno osiguranje neretko uključuju lica narušenog zdravlja. Da bi se to ispravilo i obezbedio stabilan poslovni odnos sa bankama, potrebno je da se tarifiranje vrši uz doplate za sigurnost uz ugovaranje učešća banke u raspodeli dobiti ako se ostvari, uvođenje karence od 60 do 90 dana i uvođenje minimalnog seta isključenja.
