Ratari, zaštitite se na vreme

Jedan od redovnih prolećnih medijskih naslova, unazad nekoliko godina je da su grad i bujične poplave napravile haos po Srbiji. Skoro po pravilu, u pojedinim delovima zemlje budu potpuno uništeni zasadi malina, kupina, borovnica, kukuruza, pšenice, povrća. Šteta koju nevreme pričini uglavnom je ogromna i iznosi i po nekoliko stotina miliona dinara. 

Ko nadoknađuje štetu stanovnicima ugroženih područja? Osim njiva i zasada, mnogi ostanu i bez krova nad glavom.

-    Svi oni koji svoje domove i imanja osiguraju od elementarnih nepogoda, budu  obeštećeni od strane osiguravajućih kuća čiju polisu poseduju. Na žalost, oni koji svoju imovinu ne zaštite polisom osiguranja, moraju sami i uz pomoć rodbine i države da podnesu štetu, koja uglavnom nije mala, kaže generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije Duško Jovanović.  

Da li je osiguranje poljoprivrede i dalje na ivici isplativosti, zbog malog interesovanja ratara? 

Situacija ide na bolje, ali ne tempom kojim bismo bili zadovoljni. Broj osiguranih individualnih poljoprivrednih proizvođača porastao je na skoro 5% a broj osiguranih obradivih površina koje su u vlasništvu pravnih lica je sada gotovo 60 procenata. Ukupno gledano, kod nas je osigurano oko 15% korišćene poljoprivredne površine. Primera radi, 2017. godine bilo je osigurano 132.000 hektara, a 2021. godine 165.000 što je rast od oko 25 posto. U istom periodu povećan je iznos premije sa 605 miliona na milijardu i 500 miliona dinara. Samo u 2021. godini, broj zaključenih polisa uvećan je za skoro 5 posto, a rast je zabeležen i prošle godine. To pokazuje da poljoprivrednici postaju svesni klimatskih promena i činjenice da su sigurni samo uz polisu osiguranja. 

-    Da li je cena polise to što odbija ratare da se osiguravaju u većem broju?

Hektar zemljišta pod nekom poljoprivrednom kulturom osigurava se za 3-5% vrednosti onoga što se zaradi posle prodaje. Podsećam i da država subvencioniše premiju osiguranja, za registrovana poljoprivredna gazdinstva sa 40, a u moravičkom, zlatiborskom, kolubarskom, podunavskom i šumadijskom okrugu sa 70 posto. Lokalne samouprave mogu dodatno da regresiraju premiju i učine je još jeftinijom ili besplatnom. Osiguravači su omogućili da se premija plati posle žetve ili na rate. Dakle, cena osiguranja ne može da bude argument za one koji se odluče da “pogledom u nebo” štite imovinu i njive. Ne treba zaboraviti ni da je cena polise niža za one koji su zasade pod voćem ili povrćem zaštitili protivgradnom žicom.

-    Od čega sve ratari mogu da zaštite svoje poljoprivredne kulture?

Postoji nekoliko različitih polisa. Osnovna je klasično osiguranje od grada, požara i groma i nju poseduje 90% osiguranih ratara. Na žalost, mnogo manje je poljoprivreda osigurana od oluje, jesenjeg ili prolećnog mraza, poplave ili gubitka količine i kvaliteta ploda, a ti rizici su sve češći i nanose gubitke na više godina.