70 godina od oslobođenja Beograda- Šta nam znači Putinov dolazak?
Proslava oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu trajaće sedam dana, a centralni događaj biće održan u nedelju, 19. oktobra, dogovoreno je na sednici Odbora za proslavu 70 godina oslobođenja Beograda.
Kako je saopšteno iz Gradske uprave, centralni događaj proslave oslobođenja Beograda, kome će prisustvovati državni vrh Srbije i brojni gosti iz zemlje i inostranstva, organizovaće poseban produkcioni tim na čijem čelu će biti reditelj Dragan Bjelogrlić.
U narednih sedam dana Dom omladine, Biblioteka grada Beograda, Zavod za zaštitu spomenika kulture, Arhiv grada Beograda i Jugoslovenska kinoteka dostaviće Sekretarijatu za kulturu koje će programe organizovati kako bi bio urađen jedinstveni program proslave.
Beograd u Narodnooslobodilačkoj borbi
Kraljevina Jugoslavija je 25. marta 1941. pristupila Trojnom paktu. Zbog čega je 27. marta usledio masovni protest u Beogradu i državni udar. Grad je 6. i 7. aprila teško bombardovan od strane nemačke avijacije i ubijeno je na hiljade ljudi. Jugoslaviju su napale nemačke, italijanske, mađarske i bugarske snage. Beograd je okupiran 13. aprila, a sremska predgrađa su ušla u sastav Nezavisne Države Hrvatske, nacističke marionetske države.
U slavu heroja
U okviru proslave biće svečano otkrivene spomen-ploče narodnim herojima Koči Popoviću I Peki Dapčeviću. Koča Popović je bio školovani oficir, književnik, vojskovođa, dipolomata I narodni heroj. Dapčević je bio čuveni partizanski vojskovođa, Zapovednik druge proleterske divizije.
Odmah po okupaciji Beograd je postao centar okupacione vlasti u Srbiji. U gradu su formirani logori, Banjica i Sajmište, kroz koje je prošlo oko 450.000 ljudi, a streljano je preko 70.000 zatvorenika. Tokom čitavog rata u Beogradu je postojao jak pokret otpora, koji je vršio sabotaže i diverzije, a nekoliko hiljada Beograđana je otišlo u partizanske odrede koji su dejstvovali u okolini Beograda. Beograd je 16. 17. aprila 1944. godine, doživeo još jedno bombardovanje, savezničko, u kojem je poginulo oko 1.200 građana.
Borbe za oslobođenje grada su počele 13. i 14. oktobra, a grad je konačno oslobođen 20. oktobra 1944. Oslobodili su ga zajedničkim snagama, jedinice NOV Jugoslavije i Crvene armije.
Prethodne parade
Vojne parade Jugoslovenske narodne armije održavane su najviše u periodu od 1945. do 1960. godine i to najčešće - 1. maja za Dan rada ili 9. maja za Dan pobede nad fašizmom. Pored ovih centralnih parada, koje su najčešće održavane u Beogradu, parade su održavane i u glavnim gradovima ostalih republika, kao i u drugim mestima, najčešće za godišnjicu oslobođenja mesta ili posle završetaka manevara. Prema Pravilu službe JNA, vojne parade su održvavane po naređenju Vrhovnog komandanta.
Godine 1965. iz ekonomskih razloga parade su ukinute i određeno je da se one održavaju svake pete godine povodom - 9. maja Dana pobede.
Od 1965. do 1985. godine održane su svega četiri parade:
1970. godine u Beogradu, povodom 25-o godišnjice Pobede nad fašizmom;
1971. godine u Karlovcu, povodom završetka manevra „Sloboda 71“;
1972. godine svečani defile Jugoslovenske ratne mornarice, povodom završetka združene taktičke vežbe „Podgora 72“;
1975. godine u Beogradu, povodom 30-o godišnjice Pobede nad fašizmom i
1985. godine u Beogradu, povodom 40-o godišnjice Pobede nad fašizmom.
Prethodna velika vojna parada održana je u Beogradu 9. maja 1985. godine povodom Dana pobede. Na toj paradi prodefilovali su tenkovi domaće proizvodnje M-84, samohodni protivavionski topovi od 20 i 30 mm, samohotke „gvozdika“ od 122 mm, nova sredstva inženjerije i veze, artiljerija domaće proizvodnje od 122 i 152 mm, samohodni raketni bacač „oganj“ od 128 mm, samohodni raketni sistem obala–more dometa od 80 km, samohodni raketni sistem PVO „kub“, neborbena vozila raznih tipova... U vazduhu su bili domaći lovci-bombarderi „orao“, školsko-borbeni „supergaleb“, lovci „mig-21”, borbeni helikopteri „gazela“, transportni helikopteri „Mi-8”... Bila je parada vojne moći i tehničko-tehnoloških sposobnosti Jugoslavije.
Putin na paradi
Predsednik Ruske Federacije Vladimir Vladimirovič Putin dolazi u Beograd 16. oktobra, gde će prisustvovati obeležavanju 70. godišnjice oslobođenja Beograda i pobede nad fašizmom, saopštio je premijer Aleksandar Vučić. Vučić je na konferenciji za novinare nakon sastanka sa ambasadorom Ruske Federacije Aleksandrom Čepurinom rekao da je sa ruskim diplomatom delimično razgovarano o programu posete predsednika Putina, koji će u Beogradu razgovarati sa njim i sa predsednikom Tomislavom Nikolićem, a biće priređen i zajednički ručak sa predstavnicima ruske i srpske delegacije.
"Predsednik Putin će prisustvovati i vojnoj paradu kakvu nismo imali više od 40 godina jer mislim da datum i povodom to zaslužuju”, rekao je premijer i dodao da je borba protiv fašizma nešto čime se građani Srbije ponose.
Vučić je rekao da će tokom posete predsednika Ruske Federacije biti reči i o budućnosti odnosa dveju država. Ti odnosi su, naveo je on, dobri, ali bi mogli da budu još bolji i uspešniji, dodavši da mnogo toga zajedničkog može da se napravi u interesu Rusije i Srbije.
Tokom razgovora Putina sa predsednikom Tomislavom Nikolićem i premijerom Srbije Aleksandrom Vučićem, planirano je da se razmotre ključna bilateralna pitanja, a pre svega iz trgovinsko-ekonomske oblasti, navedeno je u saopštenju.
