Avaz: Plan za BiH - u EU do 2025. godine
SARAJEVO - Plan Velike Britanije i Nemačke za deblokiranje reformi i izvlačenje Bosne Hercegovine iz blata stagnacije, kovan je mesecima i po njemu BiH bi postala članica EU do 2025.godine.
Daleko od očiju javnosti, London i Berlin konsultovali su predstavnike diplomatske i međunarodne zajednice u BiH, ali i u Briselu, nevladin sektor, nezavisne intelektualce, saznaje "Dnevni avaz".
Plan Velike Britanije i Nemačke za otklanjanje blokade u evropskim integracijama BiH sinoć su u Berlinu izneli ministri Velike Britanije Filip Hamond i Nemačke Frank Valter Štajnmajer, koji su zatražili od bosanskih političkih lidera da se u pisanom dokumentu obavežu na institucionalne reforme na svim nivoima i da usaglase plan za šire politicke i ekonomske reforme. Zauzvrat, Britanija i Nemačka će nastojati da zadobiju podršku evropskih zemalja za odobravanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju BiH, čime bi joj se odobrila i predpristupna sredstva EU u svrhe pospešivanja daljih reformi.
"Avaz" piše da je ovaj plan, između želja i realnosti, nastao u četiri koraka i njime bi BiH trebalo da se dovede do stadijuma u kojem birokrati EU "češljaju" poglavlje po poglavlje i "peglaju" BiH u skladu s evropskim standardima. Ambicija je da se do kraja naredne godine zemlja nađe u istom rangu sa - barem Albanijom. Odnosno, namera Londona i Berlina je da BiH na kraju 2015. ima status kandidata i počne pregovore o članstvu. Ako se taj plan ostvari, BiH je najkasnije za deset godina, ako bude postojala politička volja države, punopravna članica EU.
I sami evropski zvaničnici su priznali da je Unija bila "zatečena i iznenađena" silinom pobune građana. Tadašnji šef britanske diplomatije Vilijam Hejg ocenio je da su demonstracije u BiH bile "poziv na buđenje međunarodne zajednice" i - Britanija se probudila. Pod Hejgovim vođstvom, uz tesnu koordinaciju sa SAD, Nemačkom i Francuskom, počelo je skiciranje plana za BiH.
Kako piše list, ideja o novom pristupu EU rodila se nakon februarskih protesta građana. Ako se reforme budu sprovodile, BiH će, planira Zapad, biti nagrađena. Ako toga, međutim, ne bude, BiH političari biće sankcionisani. O ovoj drugoj varijanti u zapadnim prestonicama trenutno se previše ne govori, ali "Avazu" je rečeno da će Zapad biti direktan, a potom i oštar.
"Našim novcem vlast se održava u životu. Mi dajemo za plate i penzije, krpimo budžetske rupe, izdvojili smo ogroman iznos, veći nego što ste očekivali, za sanaciju posledica poplava. Ako vaši vlastodršci odbiju reforme koje tražimo, to znači da možete i bez našeg novca", rekao je visoki zvaničnik EU.
Da takva spremnost ozbiljno postoji, svedoče i izjave novog britanskog šefa diplomati je Filipa Hamonda da su Međunarodni monetarni fond i Svetska banka znatno uključeni u novi plan za BiH. Uz njih, zemlja može da računa na najmanje 550 miliona evra pomoći EU iz fondova predpristupne pomoći.
Ako reformi ne bude, BiH će izgubiti ne samo evropsku perspektivu nego i milijarde evra pomoći. Tako, kako zaključuje list, pred BiH je vrlo jednostavan izbor- ili će se odlučno okrenuti reformama koje će njenim građanima, u prvom redu, doneti bolju budućnost, ili će još dublje potonuti u stagnaciju i samoizolaciju.
