BUDUĆI ŠEF BRITANSKIH LABURISTA: Zločinci na Kosovu su bili NATO i Albanci (VIDEO)
Džeremi Korbin, čovek koji bi uskoro trebalo da postane novi lider Laburističke partije, druge najveće stranke u Velikoj Britaniji, ni po čemu se ne uklapa u viševekovni profil tamošnjih političara.
Pacifista i levičar po ubeđenju, Korbin smeta mnogima, a naročito nekadašnjem premijeru i šefu laburista Toniju Bleru, koga otvoreno naziva ratnim zločincem. Dodatni pritisak svojih političkih neprijatelja i neistomišljenika Korbin sada trpi zbog izjava koje je dao o ratu na Kosovu i Metohiji.
Korbin ima, za britanska shvatanja, veoma neobično viđenje spoljne politike. Zalaže se za nuklearno razoružavanje i povlačenje vojske sa stranih teritorija.
Korbina Bler i njegovi sledbenici napadaju i zbog toga što je rekao da se sa "Hamasom i Hezbolahom može biti prijatelj", zbog otvorene podrške Palestini u sukobu sa Izraelom i zato što, za razliku od Amerikanaca i većine britanskih političara, brani Venecuelu.
Vozi bicikl, nema automobil i živi skromno
Džeremi Korbin rođen je 26. maja 1949. godine u Čipenamu u Viltširu i narodni je poslanik za Ajlington Nort od 1983. Otac mu je bio inženjer elektrotehnike. Mlađi je brat poznatog ostrvskog voditelja vremenske prognoze. Posle studija, dve godine je volontirao na Jamajci. Sa bivšom suprugom Klaudijom ima tri sina.
– Ne trošim mnogo novca, vodim veoma normalan život, vozim bicikl i nemam auto – rekao je jednom prilikom o svom načinu života.
Između 1974. i 1983. godine bio je izabrani odbornik u londonskoj opštini Haringi, organizator Nacionalne unije zaposlenih u javnom sektoru i član zdravstvenog odbora. Član je Socijalističke kampanjske grupe, kao i Londonskog regionalnog selektorskog komiteta, a piše i nedeljnu kolumnu za "Morning Star".
Njegovi kritičari "prekopali" su izjave iz prošlosti, te je na red došlo i pitanje o stavu prema Kosovu, za koje je Korbin rekao da predstavlja "lažan genocid i isfabrikovanu predstavu".
Naime, Džeremi Korbin je još 2004. godine u potpunosti negirao navodne "srpske zločine na KiM". Štaviše, on je pred parlamentom javno pohvalio tekst novinara Džona Piglera, piše "Blic".
Pigler je u svom tekstu "podsetio čitaoce o ogromnom, nenadoknadivom broju izgubljenih ljudskih života koje je odnela 'humanitarna' misija na Kosovu, pod patronatom NATO i SAD, uz svesrdnu pomoć Velike Britanije".
"Oni su, bez ikakvog prava i odobrenja UN napali teritoriju jedne suverene zemlje, kako bi odbranili one koji su tu zemlju pokušali da rasparčaju i unište. Posle toga, krivce su proglasili žrtvama, a Srbe, koji su prave žrtve tog zločina, nazvali genocidnim narodom."
Ovaj deo Piglerovog teksta Korbin je pročitao sa govornice u parlamentu Velike Britanije, dodavši da bi "svakom razumnom i moralnom čoveku moralo da bude jasno da se genocid nikada nije dogodio na Kosovu, i da su NATO i SAD svoju akciju opravdavali notornim lažima".
Za razliku od ogromne većine britanskih političara, uključujući i članove njegove stranke, Korbin i njegovi levičari u potpunosti negiraju da je tadašnji predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević sproveo etničko čišćenje, i smatraju ga "žrtvom američke imperijalističke politike".
I njegovi protivnici ga upravo zbog ovog stava trenutno najviše prozivaju. Kakav će Korbinov odgovor biti njima videćemo za koji dan, jer se očekuje odgovor od njega.
Antimonarhista
Korbin je antimonarhista, pa je tako jednom prilikom pokrenuo peticiju koja je od Tonija Blera tražila da izbaci kraljevsku porodicu iz Bakingemske palate i preseli je u "skromniju kuću". Tokom govora nakon smrti kraljice majke 2002. godine nosio je jarkocrveni džemper.
Pored ovih stavova, Džeremi Korbin je možda najžešći protivnik rata u Iraku, koji je, prema njegovim rečima, predstavljao "bezumno ubijanje civila i otimanje resursa u režiji Džordža Buša i Tonija Blera".
Ne vole ga moćnici
Korbin je po političkom uverenju socijalista. Veliki je borac protiv siromaštva, te traži visoko oporezivanje bogataša, ali i moćnih korporacija.
Protivnik je akademija i privatnih finansijskih inicijativa. Podržava renacionalizaciju železnica i uvođenje institucije životne plate kao minimalnog prihoda koji je neophodan za zadovoljenje svih osnovnih životnih potreba u šta nije uključeno samo samoodržanje već i krov nad glavom, garderoba, zdravstveno osiguranje, rekreacija, transport... Protivi se segregaciji dece na osnovu njihove sposobnosti učenja.
