CIA priznaje da je "loše" vodila program ispitivanja
VAŠINGTON - Izveštaj američkog Senata o programu ispitivanja Centralne obaveštajne agencije (CIA) i zvaničan odgovor CIA ne slažu se gotovo ni u jednom aspektu ove operacije koja je dugo držana u tajnosti, ali se u velikoj meri slažu da je tim programom loše rukovođeno.
U izveštaju Odbora za obaveštavanje Senata na 525 strana predstavljeno je haotično birokratsko funkcionisanje CIA, koja nije bila pripremljena da preuzme kontrolu nad terorističkim zatvorenicima, sa nekvalifikovanim ispitivačima koji su prekoračivali svoja zakonska ovlašćenja i šefovima koji nisu ni znali koliko se zatvorenika nalazi u njihovim prekomorskim zatvorima, prenosi AP.
U svom zvaničnom odgovoru, CIA priznaje da je napravila ozbiljne propuste u rukovođenju ali ističe da je do njih došlo još na početku sprovođenja programa, te da ih je većina korigovana unutrašnjim promenama pre nego što je tadašnji predsednik Džordž V. Buš naložio da se isprazne tajni zatvori 2006.
Podele oko dubine propusta u rukovođenju CIA odražavaju dugogodišnji sukob između američke špijunske agencije i njenih kritičara u pogledu načina na koji bi trebalo ispraviti greške i pitanja da li bi reforme trebalo da budu podstaknute iznutra ili nametnute spolja.
Predsedavajuća Odbora za obaveštavanje, demokratska senatorka Dajen Fejnstejn ukazala je da treba obezbediti da američka vlada nikada više ne primeni praksu prisilnog ispitivanja. CIA je predložila niz izmena u cilju boljeg nadzora njenih tajnih programa, ali direktor agencije Džon Brenan nije bio dovoljno jasan kad je reč o pitanju da li će CIA ponovo primeniti tehnike ispitivanja koje je predsednik Barak Obama okarakterisao kao mučenje, navodi AP.
Najočiglednji dokaz lošeg rukovođenja CIA koji je Odbor naveo jeste protivzakonito pritvaranje najmanje 26 zatvorenika, kao i to što zvaničnici CIA nisu znali da imaju 44 zatvorenika u jednom prekomorskom zatvoru. I u izveštaju senatskog Odbora i u izveštaju CIA navodi se, kao jedan od propusta, loše vođenje dokumentacije u Centralnoj obaveštajnoj agenciji, a naročito nedostatak dokumenata kojima se opravdava zatvaranje osumnjičenih pojedinaca.
"Mnogi dokumenti nedostaju ili su neadekvatni, posebno iz perioda 2002-2003. godine", navodi CIA, ali napominje da su standardi u međuvremenu pooštreni.
Dok CIA tvrdi da su propusti obeležili samo prvih nekoliko meseci od početka programa ispitivanja, senatski Odbor navodi da su oni trajali tokom čitavog programa.
Odbor, takođe, optužuje CIA da nije procenila efikasnost svojih prisilnih taktika, da nije obezbedila dovoljno prevodilaca za neke zatvorenike i da je često angažovala neobučene ispitivače sa nasilnom prošlošću, koje nije disciplinski kažnjavala, kao ni oficire, u slučajevima kada su prekoračivali svoja ovlašćenja.
Pogledajte još:
- ZLOČIN KOJI TRAJE: Žrtve torture CIA imaće trajne psihološke posledice
- Šta sve špijun ne sme?
- VODIČ ZA CIA AGENTE: Vikiliks objavio dva ''bukvara'' za operativce!
