CILJ BOLJI ŽIVOT GRAĐANA: Promenićemo sliku Beograda i Srbije

Na panelu posvećenom gradskoj infrastrukturi i urbanom razvoju, gradonačelnici i vodeći ljudi Beograda, Zagreba, Sarajeva, Skoplja, Budimpešte i Beča istakli su značaj regionalne saradnje i rada na zajedničkim projektima.

Domaćin samita, gradonačelnik Beograda Siniša Mali predstavio je projekte poput Beograda na vodi, izgradnje beogradskog metroa, izmeštanja autobuske i železničke stanice, po čijem završetku će, kako je rekao, srpska prestonica stajati "rame uz rame" sa svetskim metropolama.

Govoreći o Beogradu na vodi, Mali je istakao da će on promeniti sliku Beograda i Srbije, čiju će privredu pokrenuti, a posebno građevinsku industriju, jer se radi o dva miliona kvadrata stambenog i poslovnog prostora koji treba da budu izgrađeni na sto hektara zemljišta.

Mali je podsetio da je reč o investiciji vrednoj 3,5 milijardi evra, a, kako je podvukao, ugovor za projekat sa parterom Igl Hils iz UAE, biće potpisan u nedelju, 26. aprila.

O projektu koji je izmenio izgled glavnog grada Makedonije "Skoplje 2014", govorio je tamošnji gradonačelnik Koce Trajanovski, ističući da je taj poduhvat doveo veliki broj turista, ali i investitora u grad na Vardaru.

"Izgrađeni su objekti, podignuti spomenici značajnim ličnostima Makedonije što je svakako povećalo interesovanje turista i podiglo makedonsku privredu", rekao je Trajanovski.

On je podsetio da je izgrađen Arheološki muzej Makedonije, Muzej makedonske nacionalne istorije, kao i da je obnovljen Nacionalni teatar i nekoliko trgova u centru grada. U makedonskoj prestonici, kako je naveo, radi se i na rešavanju problema u saobraćaju, energetici i u ekologiji.

Gradonačelnik Sarajeva Ivo Komšić ističe da je taj grad privlačna turistička destinacija i da, iako nema izvorne prihode, uz dobre projekte i međunarodnu saradnju, može da privuče investitore.

Tako je glavni grad BiH, uz saradnju i pomoć prijateljskih gradova, radio na važnim infrastrukturnim projektima, između ostalog na izgradnji žičare i gradske većnice. 

Obnova većnice je, kako je objasnio, koštala oko 11,5 miliona evra, koji su obezbeđeni iz donatorskih sredstava i fondova EU, dok su polovinu novca za žičaru takođe obezbedili donatori.

"To pokazuje da i u situaciji u kojoj je Sarajevo, grad koji nema izvorne prihode, uz dobru međunarodnu saradnju i projekte može da privuče investitore", rekao je Komšić.

Gradonačelnik Zagreba Milan Bandić, koji je, kako kaže, u Beogradu video "evropski štih" i pozitivne promene, istakao je da hrvatska prestonica teži čvrstom pozicioniranju među evropskim gradovima, podizanjem životnog standarda, novim projektima, ali zadržavajući sopstveni prepoznatljiv identitet.

"Suština napretka grada je da svakodnevno menjamo prestonicu na bolje, ali da sačuvamo tradiciju i da grad, figurativno govoreći, ostane isti", rekao je Bandić.

Gradonačelnik Ljubljane Zoran Janković zahvalio je na pozivu da učestvuje na skupu gradonačelnika, ocenjujući da su prezentacije koje su iznele njegove kolege impresivne, zbog čega im je čestitao na svemu što su uradili za svoje gradove.

Janković je ocenio i da su planovi koje je izneo gradonačelnik Beograda Siniša Mali ambiciozni i impresivni, za šta mu, kako kaže, neće biti dovoljan samo jedan mandat.

Gradski odbornik u Skupštini grada Beča Herman Papušek predstavio je projekat Centralne železničke stanice u tom gradu, koja je nedavno završena, a kojom se rešava problem postojanja dve stanice u glavnom gradu Austrije.

Papušek, koji je i glavni menadžer projekta, rekao je da je to jedno od najmodernijih rešenja za železnički čvor koji je smešten nedaleko od centra prestonice.

Zamenik gradonačelnika Budimpešte Gabor Bagdi istakao je da je jedna od najvećih prednosti mađarske prestonice reka Dunav, koja protiče I kroz Beograd.

Prema njegovim rečima, Dunav je na važnoj poziciji s obzirom da protiče kroz centar grada, ali razvoj grada ne treba da bude fokusiran samo na reku I taj deo prestonice Mađarske.

Učesnicima Samita se obratila i šef projekta i struktuiranih finansija Simens Austrija Marija Solić, koja je preporučila gradovima da kod velikih infrastrukturnih i transportnih projekata koriste modele javno-privatnog partnerstva, a naročito koncesije.

Kao primer, navela je modele privatnih koncesija u slučaju kad koncesionar vodi izgradnju i projekat na period od 25 do 30 godina.

Prema njenim rečima, u tom slučaju je važno kako je kompanija za koncesiju osnovana da bi projekat mogao da efikasno da se realizuje. Kako kaže, važno je da ta kompanija ima jaku podršku javne uprave, koja rizik prenosi na privatnog operatera i ne povećava nivo zaduženosti.