Činjenice o izborima u Avganistanu

Karzai

Hamid Karzai je dvanaesti po redu predsednik Avganistana i na čelu države je od pada talibanske vlasti. On ne može da se ponovo kandiduje jer je već imao dva mandata. Ranije je bio omiljen na Zapadu, ali mu je popularnost opala zbog sve učestalijih optužbi za korupciju.

Pošto je Karzai odbio da potpiše ugovor sa SAD, prema kome je trebalo da u Avganistanu ostane deo američkih snaga, novi predsednik će se suočiti sa velikim bezbednosnim izazovom.

Karzai je u martu rekao da je rat koji je vođen u Avganistanu bio isključivo u interesu Zapada.

Kandidati na izborima

U drugom krugu predsedničkih izbora avganistanci će birati između bivšeg opozicionog lidera Abdulaha Abdulaha i bivšeg ekonomiste u Svetskoj banci Ašrafa Ganija. Abdulah je osvojio 45 odsto glasova, a Gani  31,6 odsto glasova.

Bivši ministar spoljnih poslova Zalmaj Rasul, koji je smatran favoritom aktuelnog predsednika Hamida Karzaija, završio je na trećem mestu sa 11,4 odsto osvojenih glasova i pridružio se Abdulahovom štabu.

Abdulah je oftamolog, koji je bio i pristalica antisovjetskog mudžahedinskog oslobodilačkog pokreta. Doktor Abdulah, kako ga zovu u Avganistanu, bio je prvi Karzaijev šef diplomatije, a pošto se povukao 2005. godine, iznenadio je sunarodnike pojavivši se kao opoziciona figura na prošlim predsedničkim izborima 2009, kada je čak ušao u drugi krug.

Ašraf Gani Ahmadžaj je rođen je 1949. godine, na izborima 2009. godine osvojio je svega tri odsto glasova. U javnosti je poznat kao Ašraf Gani, dok je Ahmadžaj ime njegovog plemena. Bio je ministar finansija.

On se školovao u SAD - na Berkliju i Univerzitetu Džon Hopkins, a imao je i američko državljanstvo, kojeg se odrekao da bi učestvovao u trci za predsedničko mesto.

Magarci

Zemlja nema izgrađenu infrastrukturu, i do mnogih krajeva se moglo doći samo magarcima.

Lokalni zvaničnici su pripremili plastične kutije sa glasačkim listićima i drugim izbornim materijalom i natovarili ih na magarce, sa kojima se zatim pešice išlo do najudaljenijih biračkih mesta, kao što je dolina Pundžir. Ovo je dodatno produžilo period prikupljanja i brojanja glasova. Izbore su ometale pretnje smrću koje su upućivali talibani, kao i oružani sukobi.

Talibani

Talibani su takođe veliki problem ove zemlje. Ovaj fundamentalistički-sunitski pokret je bio na vlasti u Avganistanu od 1996. do 2001. godine. Nastali su u izbegličkim logorima i poznati su po strogom pridržavanju šerijatkih zakona. Zabranjivali su ženama da rade i da se školoju i morale su da nose burke.

Žene koje se nisu pridržavale ovih zakona su često ubijane, i to javno, najčešće na stadionima.

Teroristička grupa Al Kaida je bila saveznik talibana.

U napadima talibana ima sve više žrtava, pre svega zato što sve češće napadaju civile kako bi preuzeli kontrolu nad područjima iz kojih se međunarodne snage povlače. Prema izveštaju Ujedinjenih nacija, u poslednjih šest meseci bilo za gotovo četvrtinu više civilnih žrtava nego u istom periodu prošle godine.

Napad na Abdulaha

Konvoj u kome se nalazio Abdulah Abdulah je bio meta terorističkog napada.

Tom prilikom su poginuli Abdulahov telohranitelj, saobraćajni policajac i dva civila. Abdulah je saopštio da su dve bombe bačene na njegov konvoj posle odlaska sa izbornog skupa u Kabulu. On je dao izjavu privatnoj televiziji ubrzo posle napada, istakavši da nije povređen. Gani je ošto osudio ovaj napad.