ŠTA NAS ČEKA: Ovo su pet novih jahača apokalipse!

Za neke katastrofe, u nekoj blliskoj budućnosti, mogli bi da budu odgovorni ljudi, ali i takođe posledica sila na koje nemamo uticaja i od kojih se ne možemo zaštititi.

1. Erupcija supervulkana

Vulkani su roditelji života, ali i sljedbenici smrti. Smatraju se vrućim, negostoljubivim i nasilnim. Pre gotovo 600 miliona godina život je zapeo u velikom ledenom dobu sa prosečnom temperaturom od -50 Celzijusa, a večna zima okovala je Zemlju. Tad su erumpirali supervulkani i u atmosferu izbacili golemu količinu ugljen dioksida koja je zadržala toplinu u atmosferi i ponovno Zemlji vratila proleće. Prije 70.000 godina na Sumatri u Indoneziji jezero Toba, a zapravo grotlo supervulkana dugačkog 100 i širokog 30 km, erumpiralo je i lansiralo u atmosferu 2800 kubnih kilometara prašine, pepela i vulkanskih ostataka, što je promenilo celokupnu klimu planeta, a čovečanstvo dovelo do ruba izumiranja. Od tog paklenog vatrometa, najvećeg u poslednjih 25 miliona godina, preživelo je tek nekoliko hiljada ljudi.

Najmoćnija i najsmrtonosnija erupcija u poslednjih 10.000 godina dogodila se 1815., kada je eksplodirala planina Tambora u Indoneziji i izbacila 100 kubičnih kilometara vulkanskog materijala do 43 km u stratosferu. Od eksplozije, otrovnih sumpornih kiša, pepela i gladi umrlo je više od 90.000 ljudi. Oblak prašine kružio je planetom nekoliko godina sprečavajući zrake sunca da dođu do tla, a 1816. bila je “godina bez leta” - sneg je padao u maju, a žito nije rodilo. Snaga eksplozije bila je 8000 atomskih bombi. Ipak, za razliku od supervulkana Jelouston u SAD-u, ti vulkani nalikuju na letni povetarac. Iako svaki vulkan ima životni ciklus, vulkanolozi upozoravaju da postoji pravilo za sve – tajne budućnosti skrivaju se u prošlosti. 

2. Klimatske promene

Klima se na Zemlji oduvek menja, ali promene se ubrzavaju. Zemlja je sve toplija, a većina se slaže da su ljudi većinom odgovorni. Zbog globalnog otopljenja, oluje postaju žešće, a neka područja trpe strašne suše.

Nastavak nepovoljnih promena mogao bi da pohara useve i uzrokuje glad kakvu planeta još nije iskusila. Poraste li nivo mora, obale nastanjene stotinama miliona ljudi biće poplavljena. Viša prosečna temperatura stvorila bi i povoljnije uslove za širenje ljudskih i biljnih bolesti dosad ograničenih na tropska područja. U najgorem scenariju, otopljenje bi proizvelo kritičnu količinu staklenih plinova, koji bi zarobljavali sve više topline u blizini površine tla i uzrokovali nezaustavljivu spiralu otopljavanja sve dok Zemlja ne bi postala nenastanjiva.

3. Svetski rat

Sve veći broj ljudi nadmeće se za sve manje planetarnih resursa. Prema podacima UN-a, ljudska populacija u oktobru 2011. premašila je sedam milijardi, a nastavi li da raste po sadašnjoj stopi do 2040. dostignuće deset milijardi.  Pre ili kasnije, narodi će se sukobiti oko ključnih i neophodnih dobara kao što su tlo, hrana, pitka voda i gorivo. Osim oko namirnica i energenata, sukob je moguć i oko verskog identiteta. Činjenica je da brojne suprotstavljene zemlje imaju nuklearno oružje naslućuje da bi neki budući rat mogao da završi potpunim uništenjem.

Ne treba zanemariti ni rizik od nehotičnog ispaljivanja nuklearnog oružja. Iako mnoge države imaju sastave za rušenje projektila, dovoljno je da se samo jedan provuče pa da pogođena strana uzvrati istom merom. Osim nuklearnog, strahuje se i od biološkog oružja. O njemu javnost manje zna, jer ih je mnogo lakše proizvesti i sakriti nego nuklearno. 

4. Epidemija neizlečive bolesti

Pre 12.000 godina strašna epidemija naglo je pokosila brojne vrste sisara u Severnoj i Južnoj Americi. Iz Američkog muzeja za prirodnu istoriju tvrde da je krivac bila vrlo zarazna bolest, koju su ljudi preneli iz Azije u Severnu Ameriku.

Širenje naselja i poljoprivrede u divljinu dovodi ljude u dodir sa nepoznatim životinjskim primercima. Širenju zaraze pogoduju gusto naseljena područja bez dobrih sanitarnih uslova, kao i mogućnost brzog prenošenja uzročnika bolesti. S obzirom da pola čovečanstva živi u gradovima i da je planeta premrežena avionskim linijama, uviđamo da je rizik od neizlečivih bolesti veći nego ikad.

Ljudi i životinje nisu jedine žrtve patogena, jer zarazne bolesti jednakom snagom pogađaju i biljke. Budući da mnogi poljoprivrednici kupuju jednake sojeve semena od velikih korporacija poput Monsanta, njihovi su usevi podložni jednakim zaraznim bolestima. Pandemija poljoprivrednih kultura može uništiti veliki deo godišnje žetve i uzrokuje globalnu glad ili ratove za preostale životne namirnice.

5. Udar nebeskog tela

Komad kometa prometa 1908. je proletio kroz atmosferu i eksplodirao iznad Tunguske oblasti u Sibiru. Iako mu je promet bio samo 65 metara, njegov pad uništio je 80 miliona stabala, oslobodivši energiju hiljadu puta veću od atomske bombe bačene na Hirošimu. Astronomi procenjuju da tela takve veličine padaju na našu planetu prosečno svakih 200 godina. S obzirom da je većina Zemlje prekrivena vodom, a da su mnoge kopnene površine nenaseljene, mala nebeska tela ne uzrokuju ljudske žrtve.

"Asteroidi i kometske jezgre, veći od desetak kilometara, mogli bi da uzrokuju globalnu katastrofu pri kojoj bi stradao najveći deo čovečanstva", "Verovatnost za tako nešto je izuzetno mala, jednom u milion godina. Teško je zamisliti da bi takav događaj uništio sve žive organizme, jer bi neki preživeli", prenosi hrvatski portal 24 sata.