CRNA STATISTIKA: Pešaci među najugroženijim učesnicima u saobraćaju
Prelaziti ulicu prošle godine je bilo najrizičnije u Kragujevcu, Zemunu, Kraljevu, Niši i na Zvezdari , jer je samo u ovim opštinama poginulo 30 pešaka.
To je skoro četvrtina ukupnog broja pešaka koji su nastradali u saobraćajnim nesrećama u Srbiji.
Prema rečima direktora Srpskog komiteta za bezbednost saobraćaja Damira Okanovića, nije retkost da pešaci svojim ponašanjem dovedu do nesreće, ali odgovornost je ipak podeljena sa neodgovornim vozačima i lokalnim samoupravama koje ne vode dovoljno računa o bezbednosti saobraćajnica.
"Mnoge ulice u Srbiji nemaju trotoare ili nisu osvetljene i opštinske vlasti bi morale da se potrude da to isprave. Najčešća greška koju prave pešaci je prelazak kolovoza van obeleženih prelaza ili na delovima gde ih vozači ne očekuju. S druge strane, vozači najčešće izazivaju nesreće sa smrtnim ishodom onda kada se ne obaziru na pešačke prelaze", upozorava Okanović.
Statistički najugroženije su osobe starije od 65 godina, koje čine više od 40 odsto poginulih. Jedna od najčešćih situacija u kojima pešaci ginu je prelazak kolovoza sa više traka u jednom smeru - kada automobil koji je bliži trotoaru stane na pešačkom prelazu, ali se vozilo koje je u susednoj traci ne zaustavi i udari pešaka, pišu "Novosti". Izuzetno je opasan i prelazak ulice iza autobusa, odmah po izlasku iz javnog prevoza, kao i izlazak na kolovoz između parkiranih automobila.
Prema Okanovićevim rečima, pešacima preti životna opasnost i u situaciji kada se kreću kolovozom, posebno u noćnim satima kada ih vozači teže uočavaju, a naročito ako ne nose fluoroscentni prsluk. Načelnik Uprave saobraćajne policije Vladimir Rebić kaže da je preduzetim merama broj poginulih pešaka smanjen sa 175 u 2013. godini na 128 u 2014. godini.
"Analize saobraćajnih nezgoda u kojima stradaju biciklisti i pešaci pokazale su da ovakve kategorije učesnika u saobraćaju često svojim greškama doprinose nastanku saobraćajnih nezgoda u kojima sami stradaju", objašnjava Rebić.
