Da li bi kraljica zadržala ulogu u nezavisnoj Škotskoj?
LONDON - Britanska kraljica Elizabeta Druga moći će da zadrži svoj velelepni zamak u Balmoralu u Škotskoj u slučaju da Škoti glasaju za nezavisnost, a postoje izgledi da tamo zadrži i - svoju ulogu.
Pred referendum postavljaju se brojna pitanja u kakvim će odnosima biti Škotska sa monarhijom ukoliko se Škoti opredele za nezavisnost, a iako mnogi odgovori i dalje "vise u vazduhu", čini se verovatnim da će Škoti zadržati Elizabetu kao svoju kraljicu. Kraljica ima više škotske krvi nego mnogi drugi britanski monarsi - njena majka potiče iz stare aristokratske škotske porodice, a osim toga, poznato je koliko ona voli Škotsku. Elizabeta tradicionalno provodi po tri meseca svakog leta u zamku Balmoral, privatnoj kraljevskoj rezidenciji u Škotskoj još od 1850-ih, a takođe svake godine nedelju dana provede u palati Holirud, svojoj zvaničnoj rezidenciji u Edinburgu.
"Kraljica definitivno pokazuje naklonost prema Škotskoj. Dobro je poznaje još od detinjstva i Škotska joj je u krvi", objašnjava Džo Litl, glavni urednik magazina "Madžesti". Krajici je zabranjeno da učestvuje u političkim debatama i retko kada iznosi svoje lične stavove.
Njeno lično viđenje je, prema rečima zvaničnika kraljevske palate, strogo nepristrasno i "iznad politike", mada je mnoge iznenadila kada je u nedelju izrazila nadu da će Škoti "veoma pažljivo razmisliti o budućnosti" pre nego što izađu na glasanje. Bio je to njen prvi - i jedini - komentar o mogućnosti škotskog otcepljenja.
Poslednji put kada je govorila u znak podrške Velikoj Britaniji bilo je 1977. godine, kada je iskoristila obeležavanje 25 godina od stupanja na tron da podseti sve građane Ujedinjenog Kraljevstva na "prednosti unije" povodom poziva na prenošenje ovlašćenja na Škotsku i Vels. Litl veruje da kraljica i danas ima takav stav. "Ona bi veoma želela da njeno Ujedinjeno Kraljevstvo ostane jedinstveno. Ona drži do tradicije i želela bi da stvari ostanu takve kakve jesu", zaključuje on.
Postoje naznake da bi Elizabeta ostala na čelu nezavisne Škotske, uglavnom na isti način na koji ima važnu ceremonijalnu i simboličnu ulogu kraljice u 15 zemalja - od Jamajke preko Kanade do Solomonskih ostrva, koje su poznate kao "krunske zemlje Komonvelta". Elizabeta se ne meša u upravljanje ovim zemljama, ali je vlade redovno izveštavaju o tome kako stvari stoje.
"Ona je kraljica Australije, Kanade...mogla bi da bude i škotska kraljica ako Škoti to žele", konstatuje Vernon Bogdanor, profesor politike i ekspert za ustavna pitanja na Oksfordskom univerzitetu. Škoti su rekli da će doneti ustav sa kraljicom na čelu države, naveo je on i primetio: "Takve stvari funkcionišu".
Škotski prvi ministar Aleks Salmond odlučno je izrazio želju da zadrži kraljicu, kao i njene naslednike, u toj ulozi. Ove nedelje je Salmond rekao da jedva čeka da ona postane "kraljica Škota" te da među Škotima postoji "značajna" spremnost da podrže tu mogućnost. Takve izglede potkrepljuju i rezultati anketa, mada sa tim nisu saglasni svi među pristalicama nezavisnosti - neki političari, uključujući članove Salmondove Škotske nacionalne partije, naklonjeniji su formiranju republike.
Ustavne pojedinosti o tome kako bi nezavisna Škotska mogla da zadrži monarhiju - ili da, prema manje verovatnom scenariju, postane republika - još nisu sasvim jasne. Bogdanor smatra da bi britanska vlada verovatno imenovala "generalnog guvernera" koji bi predstavljao kraljicu u nezavisnoj Škotskoj, kao što je učinjeno u zemljama Komonvelta, a osobu kojoj bi pripala ta uloga odredila bi kraljica, prema savetu britanskog premijera.
Pogledajte i:
Nezavisna Škotska može postati najbogatija na svetu?
Škotska: Uzavreli finiš kampanje za "da" ili "ne"
Škotska podelila poznate ličnosti!