LIBIJA IZBEGLA KATAKLIZMU? Zapad u Rimu odlučivao o novom RATNOM POHODU (MAPA)
Dok je ovih dana sva međunarodna pažnja posvećena sirijskim pregovorima u Ženevi, jedna druga - možda i značajnija - konferencija održana je u Rimu, a na njoj je razmatrana mogućnost da se veliki broj zapadnih država uključi u rat protiv Islamske države u Libiji.
Iako je glavni fokus konferencije trebao da bude borba protiv IS-a u Iraku i Siriji, SAD su odlučile da preusmere razgovore na mogućnost da se rat protiv džihadista IS proširi i na Libiju – odluka koju je Francuska snažno podržala.
Dobijena je i podrška Britanije, s obzirom da već postoje indicije da London planira da pošalje oko 1.000 vojnika u Libiju. Međutim, premijer Kameron svakako nije spreman da se povodom toga konsultuje i sa parlamentom, jer je koliko juče razmatran njegov poziv da se kontigent britanskih vojnika pošalje u Siriju – proces koji "ukaljan" bezobzirnim laganjem poslanika o broju umerenih pobunjenika koji se bore protiv IS-a i Asada.
DŽIHADISTI U PANICI: Misteriozni snajperista lovi lidere IS po Libiji - OVERENA TROJICA!
Njima bi se, prema poslednjim informacijama, pridružilo oko 6.000 Italijana, čiji bi glavni zadatak bio da obučavaju libijske trupe za borbu protiv džihadista.
Uprkos zabrinutosti zbog jačanja Islamske države u Libiji, SAD i njeni evropski i arapski saveznici su u Rimu odlučili da sada nije vreme za intervenciju i da je potrebno da "nastave sa nadzorom tamošnje situacije i podrškom Vlade nacionalnog spasa u njenim naporima da očuva mir u sigurnost libijskog naroda".
IS u Libiji
Islamska država u Libiji kontroliše delove centralne obalske oblasti, sa glavnim uporištem u Sirtu, rodnom mestu svrgnutog lidera Moamera Gadafija.
Amerika je bila spremna da podrži "dostojne" partnere u ratu u Libiji, ali kako stvari danas stoje, nemi niti ujedinjenog fronta protiv IS, a ni frakcija koje bi preterano volele da sarađuju sa SAD.
Vlada nacionalnog spasa
Pod jakim međunarodnim pritiskom, dve suparničke vlade u Libiji - međunarodno priznata u Tobruku i nepriznata u Tripoliju - postigle su decembra prošle godine sporazum o osnivanju Vlade nacionalnog spasa. Ona je trebala da prevaziđe postojeće podele i uruši paralelne institucije vlasti koje ometaju zemlju da se bori protiv pravog neprijatelja.
Prema zamisli zapadnih vlada, samo takva vlada može obezbediti jedinstven front džihadizmu i dovede do dugoročne stabilnost i prosperiteta zemlje.
Ipak, razlike između dve strane su realtivno brzo dovele do rušenje postignutog jedinstva u parlamentu, a svaka nestabilnost u zemlji ostavlja prostor Islamskoj državi da napreduje u haosu koji nastupi.
Pored toga, problem je i u tome što se "novi kalifat" stvara veoma blizu granica EU. Dakle, motivi zapadnih zemlja za intervencijom svakako nisu altruistički.
POBEGLI U LIBIJU: Koalicija najavljuje pojačavanje napada na Islamsku državu
Pored ugroženosti Evrope, ugrožena je i proizvodnje libijske nafta koja je već znatno umanjena zbog podela i građanskog rata, a i činjenice da prolazi kroz teritoriju koju drže džihadisti.
Zapadnim silama u poslednje vreme veoma smeta to što su džihadisti IS počeli da napadaju libijsku naftnu infrastrukturu.
Izvestan novi zapadni rat u Libiji
Što je duže zemlja bez čvrste unitarne vlade, IS će jačati na libijskoj teritoriji koja je najpogodnija za napade ne Evropu, koristeći već postojeće rute za šverc ljudi preko Sredozemlja.
U moru izbeglica koje svakodnevno putuju ka Evropi lako se mogu prošvercovati i teroristi, što smo već mogli da vidimo iz skorašnjih napada širom Evrope.
Još jedan problem koji je mučio zapadne saveznike jeste to što žele da pre intervencije dobiju "poziv unitarne vlade Libije", kako bi sve bilo "lepo i legalno". Zato im ovaj rascep u novoj vladi nikako ne odgovara. Ali srećom za njih, postoji i alternativno rešenje.
Posle napada u Parizu prošlog novembra, UN su jednoglasno usvojile rezoluciju koja poziva vlade da "učine sve što je u njihovoj moći" u borbi protiv IS-a. A kao što znamo, to se vrlo lako može protumačiti i iskoristiti kao povod za novu invaziju na Libiju i bez zvaničnog pozive vlade koju su sami instalirali. Svakako, ratovi su pokretani i za daleko lošije izgovore.
Na kraju, sve zavisi od toga kako će se Islamska država ponašati. Što više napada IS bude izvodio (naročito na naftna postrojenja) Zapad će sve manje čekati na poziv libijske vlade i intervenisati. Jedino što takav razvoj događaja može na kraju pokazati Libijcima da je njihova nova vlada beznačajna i bez prave vlasti, a takve retko opstaju.
U najgorem slučaju, narod će ponovo stati uz radikalizovane elemente koje jedine nude alternativu sadašnjem modelu vlasti.
