DAN KADA JE SVETLOST OBASJALA BELI GRAD: 70 godina od oslobođenja Beograda!

Akcija u kojoj je učestvovalo ukupno osam partizanskih divizija pod komandom generala Peka Dapčevića i vojne snage bivšeg SSSR-a trajala je osam dana.

Osim državnih ceremonija koje, stiče se utisak, silaze sa kursa antifašističke tradicije, jubilej oslobođenja Beograda mladi su obeležili simboličnim pevanjem partizanskih pesama i otkrivanjem murala u centru grada, kao i izložbom i promocijom knjige Milana Radanovića"Oslobođenje. Beograd, 1944."

Sedam decenija od oslobođenja Beograda na Groblju oslobodilaca okupila se nekolicina nekadašnjih učesnika borbi, desetine njihovih potomaka, ali i poštovoaoca antifašističkih tekovina. Sa pleća bivših boraca u poznim godinama sija ordenje, dok se oko njih vijore proleterske i zastave država bivše SFRJ sa petokrakom.

"Smrt fašizmu sloboda narodu"

Najuočljiviji je transparent “Smrt fašizmu sloboda narodu” ispod koga ponosno stoji 87-godišnji Vučeta Furtula borac slavne Prve proleterske brigade držeći u ruci povelju koja mu je dodeljena kao oslobodiocu Beograda. 

“Zauzeli smo položaj na Dedinju. Odatle smo sišli do Autokomande koju smo zauzeli. Stigli smo do Slavije, Vukovog spomenika i Terazija. Postavili smo zastavu Prve proleterske brigade na palati Albanija.”, priseća se Furtula.   

Uz okupljene građane, pristigli su gosti iz bivših republika čiji su borci takođe oslobađali nekadašnju prestonicu bivše Jugoslavije. Iz Kočana u Makedoniji jedan od mnogobrojnih venaca doneo je Georgi Nikolov. Noseći neizostavnu titovku s petokrakom na čelu čest gost Beograda je u danima kada se obeležava Dan mladosti, ali i godišnjica smrti Josipa Broza Tita – doživotnog predsednika Jugoslavije.

Zna se ko je oslobodio Jugoslaviju

“Zna se ko je oslobodio Jugoslaviju – Tito i partizani. Ne dopadaju mi se pokušaji da se to umanji. Sad ispada da oni to nisu učinili, ne znam onda stvarno ko je oslobodio. Posle velikog zemljotresa u Skoplju obišao nas je Tito i obećao da će grad biti obnovljen. Njegove reči nalazile su se na gradskoj Železničkoj stanici. Sad su to sklonili, kažu više nema potrebe da to tu stoji.”, kaže nam Georgi Nikolov.

Teški okršaji na gradskim ulicama, koji su trajali od 12. do 20. oktobra 1944. godine stajalo je života blizu 3000 partizana i 1000 crvenoarmejaca. U samom centru Beograda ratovalo se za zdanja pored kojih se danas prolazi potpuno ravnodušno. Kako se ne bi zaboravile činjenice koje su obeležile deo antifašističke istorije u nedelju su organizovani obilasci tih mesta, na kojima će u ponedeljak u čast jubileja oslobođenja članovi hora Proba pevati antifašističke pesme. Gde tačno otkriva istoričar Milan Radanović. 

Zastava na vrhu oblakodera

“Recimo Narodno pozorište je tri puta zauzimano, poginuo je veliki broj da bi tek partizani uspeli treći put da ga osvoje i to italijanski, pripadnici bataljona Garibaldi u okviru Prve prolterske brigade. Prilikom zauzimanja Doma vojske palo je mnogo pripadnika Prve proleterske brigade, kao i palate Albanija. Vođena je višečasovna borba unutar zgrade za svaki sprat, svaku sobu u tom zdanju”, objašnjava Radanović.

Postavljanje tadašnje jugoslovenske zastave s petokrakom na vrh palate Albanija, jedini gradski oblakoder, u kome su se prema sećanju neposrednih učesnika borbi nalazila tri nemačka mitraljeska gnezda, značilo je konačni slom okupacionih snaga u Beogradu.