Dejton ostaje osnov teritorijalnog integriteta i suvereniteta
Prošlo je 20 godina od Dejtona
Evropski parlament (EP) usvojio je rezoluciju o Dejtonskom mirovnom sporazumu za Bosnu i Hercegovinu prema kojoj, uprkos svojim ograničenjima, taj sporazum ostaje temelj teritorijalnog integriteta, suvereniteta, međunarodnog identiteta i političke nezavisnosti BiH.
Poslanici EP, koji su raspravu o nacrtu ovog dokumenta obavili juče, podržali su sa 525 glasova za i 42 protiv rezoluziju EP o Dejtonskom sporazumu, koji se na dnevnom redu zasedanja EP našao povodom 20 godina od potpisivanja sporazuma. Istovremeno, 39 zastupnika ostalo je suzdržano.
Pohvale
EP je pohvalio pozitivan progres BiH tokom poslednje dve decenije, ali i naveo da mnogo više posla ostaje pred zemljom.
EP u rezoluciji poziva BiH vlasti da ulože dodatne napore kao neophodne na polju pomirenja, demokratskog razvoja i stabilizacije. Pomirenje kao proces traži ozbiljno angažovanje civilnog društva na njegovom ostvarenju, poručuje se, posebno uključenje mladih u interkulturni dijalog, kao i u sferu politike.
Podsećanje Parlamenta o suštini Dejtona, jasno kaže: entiteti nemaju pravo na secesiju. Dokument koji su početkom godine potpisali svi bh. državni i politički lideri obavezuje sve ključne faktore u zemlji da poštuju teritorijalni integritet i političku nezavisnot Bosne i Hercegovine. U tom svetlu, podseća se da samo državne institucije mogu da predstavljaju državu u međunarodnim organizacijama.
Mir i prosperitet
Dvadeset godina nakon potpisa na Dejtonski mirovni sporazum Evropski parlament još jednom naglašava opredeljenje miru i prosperitetu Bosne i Hercegovine, kao i podršku njenim evropskim aspiracijama.
Sa druge strane, činjenica je da glomazna, spora i komplikovana birokratska struktura, nesposobna za donošenje ključnih odluka, svojom nefunkcionalnošću daje pečat procesu evropskih integracija, umanjujući mogućnost zemlje da jednom funkcioniše kao deo EU.
Ohrabruju političke reforme koje će promovisati socio-ekonomski razvoj i unaprediti funkcionisanje zajedničke države. Takva reforma bi, uz poboljšanje života građana BiH, trebalo i snažno da zagovara uzdržavanje od nacionalističke retorike koja može da ugrozi sav dosadašnji napredak.
