NEMA PREDAJE: 2015. bila godina iskušenja za Srbe na KiM
Godina 2015. bila je godina iskušenja za srpski narod na Kosovu i Metohiji i još jedna godina u kojoj se on trudio, sa mukom, da opstane na zemlji na kojoj Srbi imaju svoju prapostojbinu i koja je kolevka i koren srpske drzavnosti, izjavio je direktor Kancelarije za KiM Vlade Srbije Marko Ðurić.
- Sprečili smo otimanje "Trepče". Sa prijateljima iz sveta smo uspeli da sprečimo da Kosovo uđe u Unesko. Izvojevali smo mnoštvo takvih pobeda. Jedna od njih je postizanje dogovora o principima za formiranje ZSO sa Prištinom 25. avgusta. To je naš rezultat uz žestok otpor i opstrukciju Prištine u sprovođenju dela tih sporazuma. Nema sumnje da, s obzirom na teško nasleđe, pred nama stoji ozbiljna borba da data reč i potpis budu i sprovedeni u delo - rekao je Ðurić u intervjuu za Sputnjik.
Na podsećanje Sputnjika da jedna od najbitnijih tema za Srbe na KiM, Zajednica Srpskih opština, nije formirana nako što je ustavni sud Kosova odlučio da je formiranje ZSO u neskladu sa kosovskim ustavom, ne pozivajuće se pritom na razgovore od 25. avgusta kad je potpisan, Ðurić kaže da Beograd ne zanima mišljenje ustavnog suda u Prištini, s obzirom da sa nismo nije pravio sporazum, već sa legitimno izabranim predstavnicima Albanaca.
- Kao što ni nas niko nije pitao kada su usvajali ustav i niko nije razmatrao međunarodno pravo i Ustav Srbije kada je 2008. godine nelegalno doneta odluka o secesiji Kosova, koju mi ne priznajemo i nećemo je priznati, tako mi smatramo da ono što treba da bude primenjeno jeste politički dogovor, a ne traženje izgovora da se oni ne sprovode - kaže Ðurić.
On je napomenuo da će januar biti mesec pregovora.
- U drugoj nedelji januara u Beograd će doći delegacija iz Evropske unije da pripremi teren za nastavak razgovora Beograda i Prištine, tačnije da zajedno sagledamo situaciju u svetlu nesprovođenja sporazuma sa prištinske strane. Oko 18. januara razgovori će biti obnovljeni na ekspertskom, tehničkom nivou sa ciljem da otkočimo sprovođenje sporazuma na koje se Priština obavezala. Taj proces bi trebalo da kao epilog ima sastanak premijera Aleksandar Vučića i predstavnika pokrajinskih institucija - kaže Ðurić.
- Naš cilj u tim razgovorima je jačanje prava i stabilnost za naše građane i ostvarivanje njihovih imovinskih prava. Imamo skoro 80.000 ljudi čije su kuće i stanovi još uvek uzurpirani. Oko 43.000 takvih zahteva je predato pokrajinskim institucijama i oni su negativno rešeni. To mora da bude tema, kao što mora da bude i tema društvene i državne imovine. Na Kosovu i Metohiji ukupna površina je oko milion i 84 hiljade hektara, od toga više od polovine je vlasništvo Srbije, kroz razna preduzeća - istakao je direktor Kancelarije za KiM.
Na pitanje da li je stolica u UN za Prištinu jedno od pitanja koje će nam biti nametnuto u narednom periodu i na podsećanje da je američki ambasador u Srbiji Majkl Kirbi već tako nešto nagovestio, Ðurić je rekao da nije tajna da Srbija i Amerika na status Kosova gledaju različito.
- Mi svoje mišljenje ne želimo da menjamo jer imamo svoj nacionalni interes na Kosovu i Metohiji. Mi se borimo za očuvanje principa međunarodnog prava. Srbija smatra da i u ovom svetu kakav je danas, glas svih država, barem u Ujedinjenim nacijama treba pođednako da vredi. S obzirom na mehanizam odlučivanja u UN nije moguće da neka država postane punopravna članica bez saglasnosti stalnih članica Saveta bezbednosti. Srbija može da računa na stabilnu podršku uticajnih država SB, pre svega na Rusku Federaciju i Narodnu Republiku Kinu - naglasio je Ðurić.
