FILIPENKO: Bez obzira na odnose sa Rusijom, Srbija će imati podršku Ukrajine

U razgovoru za Radio Slobodna Evropa, ona je istakla i da politika Srbije prema Rusiji nije i ne treba da bude indikator srpsko-ukrajinskih odnosa.

"Iako je pod unutrašnjim pritiscima sve teže zadržati tu poziciju, Vlada Ukrajine ostaje pri stavu da ne priznaje nezavisnost Kosova jer se zalaže za princip suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemalja-članica UN. Krim će ostati deo Ukrajine, u to nema ni najmanje sumnje", rekla je ona u intervjuu za RSE.

Što se tiče ukrajinskih očekivanja OEBS-om, Filipenko je rekla da je Srbija zaista preuzela predsedavanje OEBS-om u vrlo kompleksnom trenutku kada je u pitanju Evropa i evropska bezbednost.

"To je istovremeno jedinstvena prilika za Srbiju da demonstrira svoju sposobnost kao pošten i neutralan medijator, kao i svoj kapacitet za vođstvo pod tim izuzetno teškim okolnostima. Što se tiče situacije u Ukrajini, mi smo pozdravili to što je na predlog srpskog šefa diplomatije, predsedavajuceg OEBS-a, ambasadorka Heidi Tagliavini ostala na mestu njegovog specijalnog predstavnika u trilateralnoj Kontakt-grupi. To je pregovarački format koji uključuje Rusiju, Ukrajinu i OEBS, u traženju političkog rešenja krize. Mi takođe podržavamo podršku koju Srbija pruža specijalnoj monitoring misiji koja na terenu prati situaciju u Ukrajini", rekla je ona.

Filipenko je dodala da, u potpunosti razumevajući ograničenja koja implicira predsedavanje, posebno predsedavanje organizacijom zasnovanom na konsenzusu, Ukrajina očekuje da će Srbija imati proaktivan pristup doprinoseći da se dođe do rešenja krize u Ukrajini.

"Mi takođe verujemo da će Srbija, ako iskoristi svoje specijalne odnose sa Rusijom da se obezbedi implementacija Sporazuma iz Minska, svakako imati kako našu, tako i podršku svih 57 clanica OEBS-a", rekla je ona.

Što se tiče izjave Ivice Dačića, šefa srpske diplomatije i predsedavajućeg OEBS-a da Sporazum iz Minska nije mrtav, iako situacija na terenu to ne sugeriše, Filipenko je rekla da sporazum iz Minska ostaje jedina osnova za mirno rešenje ukrajinske krize, "a puna primena tog sporazuma je temelj za traženje politickog rešenja i u tom smislu Ukrajina veoma pozdravlja podršku srpskog predsedavanja OEBS-a za punu implementaciju sporazuma iz Minska".

Na pitanje da li Ukrajina, kao i Brisel, takođe očekuje da se Srbija pridruži sankcijama Rusiji, Filipenko je rekla da njena vlada veruje da je suvereno pravo Srbije, kao što je i suvereno pravo Ukrajine, da bira svoja savezništva i strateške partnere.

"Iz našeg sopstvenog iskustva mi samo možemo posavetovati Srbiju kao našeg prijatelja da kada jasno definiše svoju politiku da je se onda u potpunosti pridržava, a ne samo povremeno. Mi ne smatramo da politika Srbije prema Rusiji treba da bude kriterijum ili indikator srpsko-ukrajinskih odnosa. Dakle, mi ne želimo da na naše odnose gledamo iz perspektive srpko-ruskih odnosa. Naša jedina želja jeste da bilateralne odnose između Srbije i Ukrajine razvijamo na bazi uzajamnog poštovanja i međusobnih kulturnih i istorijskih veza, kao i uzajamnih spoljnopolitickih aspiracija i ciljeva", rekla je ona.

Na pitanje da li deklaraciju o nezavisnosti Kosova smatra presedanom ili jedinstvenim slucajem, otpravnica poslova je rekla da je ukrajinski stav prema Kosovu jasan i konsekventan.

"Vlada Ukrajine ne priznaje nezavisnost Kosova, uprkos tome što smatramo da je Kosovo pre jedinstven slucaj nego presedan. Naša pozicija prema Kosovu bazira se na našem poštovanju principa međunarodnog prava, uključujući i princip suvereniteta i teritorijalnog integriteta. U tom teškom pitanju, dakle, mi smo bliski stavu Srbije. U Ukrajini političari i javno mnenje veoma pažljivo prate poziciju Srbije prema Ukrajini. Tako je, primerice, bilo kad je u pitanju rezolucija Generalne skupštine Ujedinjenih nacija iz marta prošle godine, koja je podržala teritorijalni integritet Ukrajine. Takođe je veoma pomno praćen stav Srbije u Komitetu ministara Saveta Evrope, kao i poslednje glasanje sprske delegacije u Parlamentarnoj Skupštini te organizacije 28. januara o produženju zabrane glasanja ruskoj delegaciji. Želim ovim da naglasim da je ukrajinskoj vladi sve teže da pod pritiskom javnosti zadrži taj svoj stav o Kosovu, ali pozicija vlade o Kosovu ostaje nepromenjena – ona ne priznaje nezavisnost Kosova", istakla je ona.

Filipenko je istakla da je to principijelan stav i da se Ukrajina zalaže za principe međunarodnog prava i, pre svega, za poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta država.

"To, dakle, nije pozicija koja se tiče samo Srbije, ona se odnosi na svaku državu-članicu Ujedinjenih nacija", rekla je Filipenko.

Što se tiče Krima, ona je rekla da je Krim bio, jeste i da će biti deo Ukrajine, uprkos odsustvu, recimo, rezolucije Saveta bezbednosti UN, čije usvajanje je bilo blokirano pravom veta stalne članice.

"Rezolucija Generalne skupštine Ujedinjenih nacija usvojena prošle godine osudila je aneksiju Krima kao nelegalan, nelegitiman i akt koji je prekršio Povelju Ujedinjenih nacija i međunarodno pravo. Nedavno je i Parlamantarna skupština Saveta Evrope, kao i prošle godine, usvojila rezoluciju kojom se zahteva da Ruska Federacija poništi aneksiju Krima. I ta rezolucija je aneksiju Krima okarakterisala kao nelegalan čin koji je u suprotnosti sa Poveljom UN, Statutom Saveta Evrope i principima međunarodnog prava."

"Kao što vidite, veoma je snažna međunarodna osuda ovih nelegalnih akata Ruske Federacije. Otuda je verovatno da se oni koji ne dele tu osudu percipiraju kao oni koji ne poštuju međunarodno pravo, Povelju Ujedinjenih nacija i Statut Saveta Evrope", rekla je u intervjuu za RSE otpravnica poslova Ambasade Ukrajine u Srbiji Jevgenija Filipenko.