Fransoaz Sagan (1935-2004)
Francuska književnica koja je volela život, muškarce, lude žurke, džez, alkohol, kokain i kocku, umrla je u Normandiji, usamljena potrošivši mnogo ranije sve milione koje je zaradila. Izmislila je instituciju modernog svetskog bestselera, spojila ironiju i inteligenciju i savremenoj mladoj ženi utrla put slobodnog, smelog i otvorenog ulaska u život.
1953. godine izbačena je iz katoličke srednje škole i iz dosade je sledeće leto provela pišući. Rezultat je bio debitantski roman "Dobar dan tugo" koji je skandalizovao ceo svet. Potpisala ga je punim imenom i prezimenom što je izazvalo gnev kod njenih roditelja, bogatih industrijalaca, koji su joj zabranili da pod njihovim imenom gradi karijeru i stiče slavu. Roman je bio kontroverzna priča o sedamnaestogodišnjakinji koja uspeva da manipuliše dvema očevim ljubavnicama i gubi nevinost na jugu Francuske. Uzela je pseudonim Sagan pozajmljen od jedne junakinje Marsela Prusta.
Kada je njen otac video koliko se roman prodaje i da je stekao svetsku slavu, kao i da je prodat u nekoliko miliona primeraka, a da novac stiže u količinama koje niko nije mogao ni da sanja, brzo je promenio mišljenje. Savetovao joj je da sve potroši.
Njoj nije trebalo to da kažu dva puta. Postavši preko noći bogata i slavna, dvadesetogodišnja spisateljica sa neviđenom žestinom bacila se na vođenje slatkog života. Organizovala je lude žurke, nemilice trošila novac na alkohol i skupe automobile, koje je besomučno kupovala i razbijala. Počela je i da se kocka i postala zavisna od karata i ruleta. Čak je jednom tražila od Ministarstva unutrašnjih poslova Francuske da joj zabrane ulazak u sva kazina.
Postala je simbol buntovništva Evrope, oduševljavala se džezom i filozofijom egzistencijalizma, družila se sa poznatim piscima i dvaput se udavala. Prvi put se udala u dvadeset trećoj godini za dve decenije starjeg Gija Šelera sa kojim je u braku bila samo dve godine. Drugi put se udala za američkog amnekena i keramičara Roberta Vesthofa. Venčali su se 1962. godine i iste godine je rodila sina Denisa, da bi se već sledeće godine razveli.
Ni pod stare dane nije vodila miran život. U dva navrata, 1990. i 1995. godine bila je optužena za posedovanje kokaina, ali je bila oslobođena zbog nedostatka dokaza. Optužena je da nije platila porez na 830.000 evra koji je primila od jednog biznismena kao nagradu što se zauzela kod bivšeg francuskog predsednika Fransoa Miterana da njegovu firmu angažuje za otvaranje naftnih bušotina u Uzbekistanu. U to vreme je već bila teško bolesna, slabo se kretala, a i pamćenje je slabo služilo. Njen advokat je rekao da ona ne razlikuje 100 franaka i 100 miliona franaka, suđenje je prekinuto i spisateljica je izbegla zatvorsku kaznu. Zbog velikih finansijskih problema prodala je svoje imanje u Brel koje je kupila 1958. godine i preselila se u skromnu kuću u Normandiji gde je i umrla 2004. godine. Pored nje su bili njen sin Denis i negovateljica.
Iza nje su ostala brojna dela kao što je "Dobar dan tugo", "Za mesec, za godinu", "Volite li Bramsa", "Čudesni oblaci"i brojna scenska dela.
Pogledajte i: Orijana Falači (1929-2006)
Valentina Terješkova (1937)
