Fudbal nam tone, Karadžić i dalje pliva!

Nižu se kvalifikacije, jedne za drugim, a Srbije nema na velikim takmičenjima. Poslednje je bilo 2010. u Južnoj Africi, kad je samostalna država Srbija odigrala ”labudovu pesmu” pod komandom ”maršala Tomislava Karadžića” i ”generala Radomira Antića”. A, onda je ”doživotni maršal” smenio svog najuspešnijeg ”generala” i stavio tačku na dobijene ratove.

Nije ”orlova” bilo u Poljskoj i Ukrajini, a ni u Brazilu na Mundijalu ove godine. Tomislav Karadžić je iz sujete oterao Radomira Antića, uz obrazloženje da ga smenjuje kako bi Srbija otišla na EP. Pošto Antić ”nije pečurka”, naplatio je svaki dinar (čitaj cent) iz ugovora, a štetu je platio Fudbalski savez Srbije. I nije to jedina šteta. Svaki neodlazak na veliko takmičenje poput svetskog ili evropskog prvenstva košta FSS desetine miliona evra direktne štete. A, o indirektnoj i posledicama da i ne govorimo. Fudbal gubi u svim segmentima, igračima pada rejting, interesovanje za naš fudbal je sve manje, tribine sve praznije, a na FIFA listama sve smo niže.

Pred ove kvalifikacije u FSS su rešili da prekinu seriju neuspeha u kvalifikacijama i doveli Advokata. Ne, nije u pitanju Toma Fila ili neki drugi pravni stručnjak, već Dik, holandski trener, koji je pre otišao nego što je došao. I platio je cenu - podneo je ostavku. A, ko će da plati ceh još jednog neuspeha fudbalske reprezentacije Srbije. Naravno, niko. Ili možda narod, ”mučeni navijač” i svi u nizu ispod ”glave kuće fudbala”. Dokle će Tomislav Karadžić i njegova svita da zavaravaju naciju pričama o ”kući fudbala”, slikaju se u Pazovi i diče velelepnim objektom. Svaka čast, ali nije ga platio iz svog džepa. Ne postoji FSS zbog sportskog centra, nego reprezentacije, a sa njom je crno, da crnje ne može da bude.

Ako je iole pošten čovek, a verujemo da jeste, jer je obećao da neće dati srpski fudbal kriminalcima i menadžerima, neka sebi postavi pitanje pred ogledalom: ”Tole, ti si prvi, gde je tu tvoja krivica, svi su krivi sem tebe”? Možda će mu ”ogledalce” dati odgovor. Idi, dosta je bilo, jer ne meri se uspeh neke nacije u fudbalu po reflektorima i Čačku i Užicu, nego koliko mu je reprezentacija uspešna na velikim takmičenjima. Na potezu je Karadžić, njegova savest i odgovornost.

Sad je u vatru bačen Radovan Ćurčić, selektor koji nije imao nikakvu podršku od Saveza. Od ”A” selekcije nije imao nikakvu pomoć, jedva je skrpio startnih jedanaest pred meč sa Ircima, a otišao je na EP sa U21. Zar sad i njega treba da potrošimo, dajući mu da bude kapetan nasukanog broda, koji je već potonuo u tamne dubine evropskih fudbalskih okena. Tako je potrošen i Ljubinko Drulović, selektor ”zlatnih omladinaca”, tako je otišao Mihajlović, kad je posle mnogo promašaja pronašao pravi put. A, zašto je otišao Antić? Ima li ijednog valjanog razloga da on bude oteran, kad je, ako ništa vratio, kult reprezentacije. Na ova pitanja odgovor bi trebao da da Tomislav Karadžić, ali na oproštajnoj zdravici u kući fudbala. Neka dođu drugi, neka oni pokušaju da odvedu reprezentaciju zemlje koja ima vrhunske fudbalere, a nema tim, na svetsko ili evropsko prvenstvo.