Gde prestaje nužna samoodbrana?
Ubistvo koje se dogodilo u Žarkovu, kada je provalnik usred noći upao u tuđ stan, posle čega je izboden pet puta od strane vlasnika, otvorilo je pitanje šta čovek može da uradi, a da ne završi u zatvoru. Šta čovek može da uradi da bi zaštitio svoj život, a da ne prekorači nužnu samoodbranu?
Pokojni razbojnik Vladimir Manić je naoružan upao u stan porodice Saše Bogevskog oko ponoći, a u to vreme su njegova ćerka i žena bili u stanu. Manića je vlasnik stana izbo pet puta nožem u leđa, a on je pronađen mrtav nekoliko stotina metara dalje u u Ulici Dušana Vlajića.
Nužna samoodbrana
Kriminolog Nikola Popović smatra da je ovo klasičan, školski primer samoodbrane: "Napadač, koji je povratnik, upao je u stan gde su Bogevski i njegova porodica spavali. Čovek je odbranio svoju porodicu, kuću. On nije znao da li napadač želi da mu siluje ženu ili povredi ćerku. Pritom on provalnika nije jurio, da ga dotuče, već je ostao u svom stanu".
Krivični zakonik u svom članu 19 definiše nužnu odbranu, pa kaže da: nije krivično delo ono koje je učinjeno u nužnoj obrani, da je nužna odbrana ona koja je neophodno potrebna da učinilac od sebe ili od drugog odbije istovremeni protivpravni napad. Učinilac koji je, pak, prekoračio granice nužne odbrane može se blaže kazniti, a ako je prekoračenje učinio usled jake razdraženosti ili straha izazvanog napadom, može se i osloboditi od kazne.
Pravnici smatraju da je od ključnog značaja da nužna odbrana postoji samo za vreme dok napad traje, a ne i onda kada je napad prestao. Ako napadač beži, onda više ne postoji pravo na odbranu. Sve okolnosti slučaja utvrđuje sud, koji će proceniti da li je u ovom slučaju odbrana bila srazmerna napadu, s obzirom na sredstvo i način napada i sredstvo i način odbrane, kao i da li je odbrana bila istovremena s napadom. "Ako sud utvrdi da je provalnik već počeo da beži, da napušta stan, a vlasnik ga je sustigao i lišio života, onda ne može biti reči čak ni o prekoračenju nužne odbrane, već o čistom ubistvu ili o takozvanom ubistvu na mah", objašnjava pravnik M.Š.
Američka praksa
U Americi je na snazi precedentno pravo, koje buduće presude donosi na osnovu već postojeće prakse. Oni imaju i zakon o trespasingu- odnosno neovlašćenom prelasku preko tuđe imovine, i u kom slučaju oštećeni ima pravo da brani svoju imovinu.
"Privatna svojina u Americi je svetinja i zato je pravilo da imate pravo na svaku odbranu kada vam neko nedozvoljeno uđe na imanje. Razlika postoji između toga da li ste nekog zatekli na ogradi imanja ili se radi o stanu. Ukoliko je provalnik u stanu, imate prava da se branite svim sredstvima", smatra pravnik Zoran Virijević.
Sumnjivi slučajevi nužne samoodbrane
Dvojica Roma su na kućnom pragu u Ripnju 2007. godine doživeli pretnje i fizički napad. Jedan od njih se odbranio letvom koju je našao u dvorištu. Tom prilikom je slomio prst jednom od napadača. Epilog priče je da je sud – zahvaljujući medicinskom izveštaju i kasnijem veštačenju – prvooptuženom bratu-žrtvi prihvatio nužnu obranu i oslobodio ga, dok drugog brata-žrtvu – onoga koji je letvom slomio kost šake jednom napadaču – izriče minimalnu kaznu od šest meseci zatvora, ne prihvatajući prekoračenje nužne obrane zato što je on ranije bio osuđivan za nekoliko sitnih krivičnih dela.
Još jedan slučaj je izazvao polemike u javnosti, kada je majka pokušala da odbrani ćerku od nasilnika koji joj je upao u dvorište. Ona je tada ponela nož koji joj je on oteo i nastavio iživljavanje, sve do dolaska policije, a iako mu je to bio drugi teški napad na kćer osuđene majke, nikad – za razliku od nje, kojoj se sudilo za pokušaj ubistva, a ne ni za nužnu odbranu ili njeno prekoračenje – protiv njega nije pokrenut postupak.
Kada gotovo svakodnevno čujemo vesti o svirepim ubistvima prilikom provala razbojnika u kuće i stanove, onda ćemo uraditi sve da ne postanemo žrtve, i pritom nemamo ni sekund vremena da razmišljamo da li razbojnik ima nameru da nas ubije ili nema.
