Gde putujemo, a odakle nam dolaze?
U julu mesecu ostvaren je rekordan broj noćenja stranaca u Srbiji, čime je postignut novi rekord, jedini posle Univerzijade održane jula 2009. godine.
U julu je ukupno 251.730 registrovanih noćenja, i to je novi rekord nakon Univerzijade kada je u julu 2009. godine registrovano 240.709 noćenja, i od tada nije registrovan veći broj.
Za ovaj rekord možemo zahvaliti posetama Rusa, Poljaka, Turaka, Amerikanaca i Izraelaca.
Prema podacima koje je obradio portal Makroekonomije, iz Rusije je registrovano 24.065 noćenja, uz rast od 48,8% u odnosu na juli 2013 godine. Ukupno su Rusi postali najznačajniji za turizam Srbije sa ukupno 90.933 noćenja, u periodu januar-juli, a ispred BiH (83.825) i Crne Gore (78.145), uz porast od 31,3% u odnosu na januar-juli 2013 godine.
Turci su „prenoćili“ u julu 9.171 puta, što je za 46,3% više nego u julu 2013. U periodu januar-juli ukupan broj noćenja iz Turske bio je 42.147 i povećan je za 45,6%.
Gosti sa pasošem SAD (ili USA) imali su 6.612 noćenja, što je za 10,8% više nego u julu 2013. Ipak, u kumulativu, sa 27.407 noćenja Ameri su u padu u odnosu na januar-juli 2013 godine.
Turski turisti uglavnom svoj dolazak u Srbiju opravdavaju jeftinijim cenama i činjenicom da im za dolazak u Srbiju ne treba viza, čime se spašavaju od mnogih formalnih peripetija. Takođe Ruski državljani kao razlog posete Srbiji navode jeftine avionske karte, bratski odnos dveju zemalja ali i to što im vize nisu potrebne za dolazak u Srbiju.
Stranci ipak još uvek ne mogu da nadoknade pad dolazaka i noćenja domaćih turista.
Ukupan broj noćenja (694.226) smanjen je u julu za 4,1%, zato što je broj domaćih (442.496) smanjen za 11,2%, pri rastu stranih (251.730) za 11,4%.
U periodu januar-juli ukupan broj (3.491.922) smanjen je za 9%, pri smanjenju domaćih (2.328.302) za 15%, a rastu stranih (1.163.620) za 6%.Osim poplava, kao vremenskih nepogoda, pad domaće kupovne moći je takođe uticao.
Pošto stranci preferiraju urbana mesta, ukupan broj noćenja, u periodu januar-juli, povećan je u Beogradu (+2,9%), Novom Sadu (+18,6%), Subotici (+7,2%) i Nišu (+4%), dok je smanjen u banjskim mestima (za 14%) i u planinskim mestima (za 11%). I među banjama i planinama ima centara sa rastom i smanjenjem ponude.
Beograd je svakako najposećeniji grad u Beogradu, a strancima se u Srbiji najviše dopada noćni život, hrana i pozitivna i vesela atmosfera koja po njihovom mišljenju vlada među građanima u Srbiji.
Sa druge strane, prema istraživanjima Global Destination Cities Index“ kompanije Masterkard gde najčešće putuju Srbi, prvu poziciju svakako zauzima Grčka gde najveći deo populacije odlazi na more, a za njom slede Crna Gora, Nemačka i Italija.
London, treći put u četiri godine, našao se na prvom mestu liste omiljenih destinacija međunarodnih putnika. Najveći problem Srba za odlazak u London svakako je i neophodnost vize, pa makar poseta bila i na jedan dan, dok se u zemljama EU viza traži samo za boravak duži od 6 meseci.
