Godina za nama i događaji koji su je obeležili
Godina za nama bila je izuzetno teška i zato sumiranje 2014. nije nimalo lak zadatak. Na društveno-političkom planu mnogo je događaja uticalo na to da život u današnjem svetu bude manje bezbedan.
Od ukrajinske krize do ebola virusa, svet je po mnogim merilima bio blizu katastrofe biblijskih razmera.
U februaru se razbuktao sukob u Ukrajini. Političke tenzije između tadašnjeg predsednika Viktora Janukoviča i opozicionih partija dovelo je do toga da Janukovič bude zbačen sa vlasti 22. februara u nasilnom puču, uprkos dogovoru koji su samo dan pre isposlovale EU i Rusija.
Međutim, na Istoku Ukrajine, proruski aktivisti odbijaju poslušnost novo izabranoj vlasti, nakon čega počinje konflikt između snaga lojalnih novoj vlasti u Kijevu i proruskih snaga na istoku zemlje. Konflikt, koji i dan danas traje, doprineo je da se odnose dve najjače sile na svetu (SAD i Rusije) toliko pogoršaju, da se sa pravom može zaključiti da je svet ušao u novu eru hladnoratovskih odnosa.
Godina 2014. ostaće upamćena i po velikom broju izgubljenih života zbog virusa ebole.
Prema podacima objavljenim od strane Svetske zdravstvene organizacije (SZO), broj žrtava se do kraja decembra popeo se na 7.373 ljudi, a ukupno je registrovano 18.603 slučaja infekcije. Tri najugroženije države pogođene epidemijom ovog virusa su: Sijera Leone, Liberija i Gvineja.
Svetla tačka u ovoj nesreći jeste pojava više vakcina koje pokazuju uspešne rezultate u borbi sa ovom opakom bolešću.
Jačanje ekstremne desnice i secesionističkih pokreta u Evropi
Ako konflikt u Ukrajini i pogoršanje odnosa sa Rusijom nisu bili dovoljni da poremeni evropski način života, to su svakako postigli izbori na nivou Evropske Unije, održani u maju 2014. godine. Na birališta je izašlo skoro 43. 09 procenata ljudi sa pravom glasa, što je prvi put od 1979. godine da je prekinut trend opadanja izlaznosti na evropske izbore.
Međutim, ono što je ipak važnija vest sa ovih izbora jesu ubedjivi rezultati konzervativnih partija i ekstremne (neofašističke) desnice. U Francuskoj je pobedu odneo Nacionalni front Mari Le Pen, čija popularnost je godina zbog krize u evro-zoni bila u sporom, ali stabilnom usponu. Dok je u Velikoj Britaniji veliki broj glasova odnela Partija za nezavisno Ujedinjeno Kraljevstvo (UKIP), čije prave namere možete pretpostaviti iz samog imena stranke. U ostalim državama poput Austrije i Holandije ultradesne partije takođe su ostvarile dobar rezultat.
Kraj 2014. je takođe video i pokušaj rušenje 300-godišnjeg braka engleske krune i škotske. Međutim, na referendum od nezavisnosti Škotske, 55 odsto birača je glasalo protiv otcepljenja.
Ipak, nemali broj glasova "Za", pokazao je da više računa treba da se povede o željama škotske nacije, koja je dosad često ignorisana u britanskoj unutrašnjoj politici. Međutim, rezultati poslednjih izbora pokazali su da bez Škota, partija Dejvida Kamerona ne može da računa na vlast 2015. godine. A to Škotskoj nacionalnoj partiji daje dovoljno ucenjivačkog kapitala da u nekom trenutku ponovo zatraži referendum.
Rasni protesti u prvoj demokratiji sveta
U julu je u američkom gradu Fergusonu beli policajac Daren Vilson ubio nenaoružanog 18-godišnjeg afroameričkog tinejdžera, Majkla Brauna. Ovaj događaj uzburkao je afroameričku populaciju Amerike koje je oraginzovala opšte protesta u Fergusonu i širom SAD, koji su naglo eksplodirali krajem novembra kada je velika porota savezne države Misuri odlučila da ne podigne optužnicu protiv Vilsona.
U međuvremenu, još dvojica afroamerikanca ubijena su od strane policije. Jedan, 12-godišnji dečak u Klivlendu i 36-godišnjak u Finiksu. Ovi događaji pokrenuli su ponovo javnu debatu oko rasnog pitanja unutar SAD, koje je dominirala američkim društvom 50-ih i 60-ih, kada su civilni pokreti za ravnopravnost vodili borbu za prava manjina u Americi.
Bliski istok – bure baruta
Iako se kao siguran znak pomenute biblijske katastrofe najavljuje konačno pomirenje zaraćanih semitskih naroda - Izraelaca i Arapa, može se reći da nas je tokom 2014. godine biblijska apokalipsa koliko toliko zaobišla. Međutim, na hiljade mrtvih i raseljenih širom Bliskog istoka ostaje tmurni podsetnik u kom pravcu se ovaj svet kreće.
Naime, u julu 2014. je počeo najžešći sukob Izraelaca i Palestinaca u pojasu Gaze još od ofanzive 2009. godine. U udarima izraelskih vazdušnih i kopnenih snaga na palestinsku teritoriju, za 51 dan koliko je trajala ofanziva, poginulo je više od 2.150 Palestinaca, dok je povređeno preko 11 000. Izraleski napadi nisu prestajali uprkos osudama koje su stizale iz Ujedinjenih nacija i mnogih zemalja sveta.
Kao i prethodnih puta u istoriji izraelsko–palestinskih sukoba, sve se završilo tamo gde je i počelo – u statusu quo.
Krvavi pir na Bliskom istoku, koji je započeo 3 godina ranije u Siriji, eskalirao je u junu i julu 2014. godine usponom džihadističke grupe Islamska država Iraka i Levanta, koji su za kratko vreme osvojili velike delove Iraka i Sirije, ubijajući sve koji ne žive u skladu sa njihovim viđenjem islama.
Vazdušni udari zapadne koalicije na položaje grupe u Iraku i Siriji nisu još uvek dali konkretne razultate, a grupe je nakon početnih uspeha krajem juna proglasila Kalifat, promenila ime u Islamska dražava, a vođu prvog kalifata posle Osmanskog carstava, proglašen je Abu Bakr al-Bagdadi.
Ovi su samo neki od događaja koji su obeležili prehodnu godinu, ali ono što ih odvaja od ostalih jeste činjenica da će imati svoj epilog i u Novoj 2015. godini.
Pogledajte još:
- Najvažniji svetski događaji koji su obeležili 2014. godinu (Prvi deo)
- HIT: Advokati prekinuli štrajk da bi izvukli Mimi Oro iz zatvora!
- Koliko Ruse košta Nova godina?
