HAG JE NEKOM MAJKA, NEKOM MAĆEHA: Srbi su se obesili ili smrtno oboleli, a Hrvati su većinom oslobođeni!
Kraj marta obeležiće izricanje presuda dvojici trenutno najpoznatijih haških optuženika, Radovanu Karadžiću (izricanje presude 24.marta), i Vojislavu šešelju (31. marta).
Kakve će presude biti ostaje da vidimo ali sudeći prema očekivanjima samih optuženika, kao i predstavnika nadležnog ministarstva u Srbiji one sigurno neće biti povoljne po njih.
Na ovakav zaključak navodi već više puta ponovljena praksa tribunala da se u slučajevima kada se sudi Srbima više ponaša kao politički, a ne pravni sud.
Ministar Selaković je jasno rekao da ni u jednom od aktuelnih slučajeva ne može „ništa da očekuje“ jer „ne postoji nikakva pravna predvidivost u delovanju Haškog tribunala, niti jednak princip kojim je do sada delovano". Kompletnu izjavu ministra Selakovića pročitajte OVDE.
Da je ovaj i ovakav stav prema ovom sudskom telu daleko je subjektivnog mišljenja pojedinca, pokazuje statistika u dosadašnjem radu Haškog tribunala.
Prvo što upada u oči je da se Srbi kao žrtve, u delatnostima Haškog tribunala pojavljuju izuzetno retko, tačnije u svega nekoliko slučajeva. Prema nekim statističkim podacima od ukupnog broja izrečenih presuda u ovom sudu, više od 95 odsto izrečeno Srbima.
Dakle Intuituitivni osećaj Srba o "haškoj nepravdi", sasvim se dobro potvrđuje kroz statistiku.
O temi "Haškoj nepravdi" možda rečitije od brojki govore imena ljudi poput Anta Gotovine, Mladena Markača, Ramuša Haradinaja ili Nasera Orića, koje je taj tribunal oslobodio.
Srbi uvek krivi?
U tom kontekstu treba pomenuti i činjenicu da za razliku od srpskih visokih vojnih i političkih funkcionera, niko od hrvatskih ili bošnjačkih najviših funkcionera nije našao na optužnicama što je više nego jasna sugestija da ovaj sud samo Srbe smatra krivima.
S tim se u vezu može dovesti i niz presedana koje je tribunal uveo u praksu, poput ukidanja imuniteta Slobodanu Miloševiću koji je prvi aktuelni predsednik protiv koga je podignuta optužnica u istoriji.
Dalje, tu su hapšenja po tajnim optužnicama, suspendovanja nacionalnog suvereniteta u oblasti zakonodavstva i selektivnu primenu pravnih standard nedopustive dužine pritvora, kršenje presumpcije nevinosti i korišćenje ovog suda za ostvarenje političkih ciljeva velikih sila.
Sasvim posebna priča su pritvorske jedinice ovog tribunala i uslovi koji vladaju u njima a koji, ipo svemu sudeći, specijalno ne pogoduju Srbima.
Devet Srba je preminulo u Hagu
Bez namere da se uspostavljaju nekakve teorije zavere samo treba navesti da je u Haškom tribunalu od 1998. godine do danas preminulo čak devet Srba. Najsvežiji je slučaj bivšeg generala VRS Zdravka Tolimira koji je preminuo u ćeliji, na izdržavanju kazne, što je bio i slučaj da bivšim komandantom Vojske Republike Srpske, general-majorom Milem Mrkšićem, koji je preminuo u Portugaliji.
U pritvorskoj jedinici Haškog tribunala umro je bivši predsednik SRJ Slobodan Milošević, a 1998. godine nakon samo mesec dana boravka u pritvoru preminuo je Milan Kovačević, nekadašnji upravnik bolnice u Prijedoru.
Oni su se ubili u svojim ćelijama
Lekarska i psihijatrijska nega izostala je i u slučaju Slavka Dokmanovića, koji se obesio u ćeliji, a pomoć nije primio ni Milan Babić, nekadašnji predsednik Republike Srpske Krajine, koji se takođe ubio u svojoj ćeliji.
U Ševeningenu je preminuo i prvi čovek Bratunca Miroslav Derenjić, a generali Đorđe Đukić i Momir Talić umrli su od kracinoma nedugo pošto su pušteni iz Tribunala zbog teškog zdravstvenog stanja.
