Irski pisac Filip O Kjalah gost "Platoa" i "Krokodila"
BEOGRAD – Irski pisac Filip O Kjalah na književnom festivalu Krokodil.
Irski pisac Filip O Kjalah biće gost Beograda povodom nastupa na književnom festivalu "Krokodil", gde će u danas čitati odlomke iz svoje proze, a zatim će u petak biti gost " Platoa".
Kako je javila izdavacka kuća "Plato" koja će iduće godine objaviti O Kjahalovu knjigu priča"A Pleasent Light of Day" ("Prijatno svetlo dana") u prevodu Ðorđa Krivokapića, ona organizuje u svojoj knjižari susret sa piscem koji već duže vremena krstari zemljama bivšeg SSSR-a, a živi u Rumuniji.
Pored najave budućeg izdanja svoje knjige autor će razgovarati i o svojoj prethodnoj knjizi priča "Beleške iz turskog harema" koja je bila objavljena na srpskom 2009 godine u izdanju "Albatros Plusa" koju je takođe preveo Krivokapić, a koji će govoriti o prozi Filipa O Kjalaha.
Irski pisac će, takođe, govoriti o neobičnom spoju irske i rumunske kulture kojoj je počeo da pripada s obzirom da u Bukureštu živi već 15 godina.
Zanimljivo je da je O Kjalah (1968), iako živi u Rumuniji, dobitnik veoma ugledne irske knjževne nagrade "Runi", a bio je i u najužem izboru za međunarodnu nagradu za najbolju kratku priču "O Konor".
Pošto je diplomirao filozofiju na Univerzitetu u Dablinu odlučio je da se preseli u Istočnu Evropu.
Pored Rumunije, živeo je neko vreme u Rusiji, Gruziji i na Kosovu. Radio je razne poslove, od urednika novina, preko novinara, čak do konobarskog posla. Poslednjih godina se isklučivo bavi pisanjem i od toga živi. Stekao je u evropskim književnim krugovima status umetnika velikog talenta .
Prema rečima Krivokapića, O Kjalah u svojim priča izbegava takozvani irski stil kratke priče, a i same priče su retko kad smeštene u Irsku, češće na razne druge krajeve sveta, a ponajviše u Rumuniju.
"U O Kjalahovim pričama u centru je uvek savremeni muškarac i njegova usamljenost, a ženski likovi obično imaju neku incidentnu ulogu. Odlično stvara atmosferu, sugestivnu i uverljivu bilo da se radi o junaku koji je na sahrani ili na ulicama velikog grada sa starim tramvajima poput Bukurešta.″
