ISPOVEST NESTALE DEVOJČICE IZ NIŠA: "Tada sam vrisnula, Momčilo..."
Nestali maloletnici Momčilo Petković (17) i Anđela Stojnev (13) iz Niša, od juče su u Srbiji. Oni pričaju kako su dospeli u Bugarsku.
"Moj dečko Momčilo i ja smo pobegli od kuće, nameravali smo da se domognemo zapadne Evrope. Hteli smo da iskoristimo to što migranti mogu tamo bez dokumenata, pa smo otišli do izbegličkog kampa u Bugarskoj i rekli da smo muslimani iz Iraka Dženes Ahmadi i Jakub Jakubi", kaže Anđela Stojnev za Informer i dodaje:
"Ali, kada su nam kasnije rekli da će nas vratiti u Bagdad, prestravili smo se. Momčilo je odmah zvao svog tatu."
Ona kaže da su se njih dvoje dogovorili da se predstave kao Iračani jer zbog svetle puti nisu mogli da kažu da su Sirijci ili Avganistanci.
"Iz Niša smo krenuli peške ka Svrljigu, kada nas je jedan čovek povezao do Knjaževca. Zatim smo do Zaječara produžili minibusom, a onda pešice kroz kukuruze i blato prema graničnom prelazu Vrška Čuka", kaže Anđela.
Preko njiva do Bugarske
Ona priča da su znali da neće lako preći preko našeg graničnog prelaza, pa su zato rešili da preko njiva dođu do bugarske granice.
"Onda smo zalupali na šalter njihovog graničnog prelaza. Obratili smo im se na engleskom i objasnili im da smo azilanti iz Iraka. Oni su nas potrpali u kola i odmah odvezli u taj kamp", prepričava devojčica.
Anđela Stojnev kaže da su bili jako uplašeni kada su došli u kamp.
"Stavili su nas u neku sobu sa Sirijcima i Avganistancima. Bilo ih je najpre troje, pa šestoro, a onda dvanaestoro. Nije nam se svidelo s njima, pa smo zamolili neke Gruzine, koji su bili u susednoj sobi da nas prime i oni su pristali. Nisu sumnjali da smo muslimani. Molili smo se Alahu, kao i ostale islamske izbeglice da bugarske vlasti ne bi primetile da lažemo da smo muslimani", kaže ona.
Oni su proveli osam dana u kampu i došao je trenutak da se odluči o njihovoj daljoj sudbini.
"Došla su trojica i predstavila se da su neka komisija. Pitali su nas odakle smo i kada smo im kazali da smo Iračani, rekli su nam da ćemo biti deportovani u Bagdad. Uplašila sam se, pomislila sam da će nas tamo pobiti. Vrisnula sam – Momčilo, zovi tatu. On je odmah telefonirao ocu i tako smo se spasli", kaže ona.
