ISPOVEST SRPKINJE IZ LIBIJE: "O svom planu za beg nikome nisam smela da pričam, a bilo je ovako..."
"Zbog bezbednosti sam počela da učim delove Kurana, jer sam ljudima iz ISIS rekla da sam muslimanka. Plašila sam se da me ne uzmu za taoca", započinje svoju ispovest srpska medicinska sestra iz Libije Lidija.
U Libiju je zajedno sa još četvoro medicinskih radnika došla 2012. i počela da radi u glavnoj gradskoj bolnici Ibn Sina u Sirtu. Situacija u gradu je bila dobra, sve do prošle godine. Ponovo je počelo da se puca po ulicama, i došli su islamisti, koje zovu Ansar al Šerija ili predvodnici šerijata islama.
"U februaru su počele priče da dolazi ISIS. Iz bolnice je stiglo obaveštenje da oni koji žele da odu to odmah urade. Neki su otišli, a neki ne. Odlučila sam da ostanem, jer mi je u to vreme u poseti bio sin, a bolnica bi samo meni pomogla da odem iz Sirta. Nedugo zatim stigli su neki maskirani ljudi i svi smo mislili da je došao ISIS. Međutim, rekli su nam da ne napuštamo grad, da nikoga neće dirati i da ne treba da se plašimo. Jedino što su od nas tražili jeste da sve žene pokrivaju glavu maramom", počinje priču Lidija za Blic.
Stalni sukobi
U Libiji je od prevrata i ubistva Muamera el Gadafija 2011. postojao stalni sukob pobunjeničkih frakcija, koje su prošlog leta državu praktično podelile na dva dela - jednom je prestonica Tripoli, gde su na vlasti između ostalih i islamisti, a drugom istočni grad Tobruk. Dobar deo centralne libijske obale, između ove dve opcije, drži Islamska država, kojoj je najveće uporište upravo Sirt, koji su islamisti ove godine stavili pod kontrolu. Sirt je pre toga bio u vlasti Ansar el Šerije, druge ekstremne organizacije čiji su pripadnici i ubili Gadafija.
Odsečeni od sveta
Mirno je bilo sve do maja, kada se situacija potpuno okrenula. U grad stiže pravi ISIS iz Sirije, Iraka, Alžira, Egipta, Sudana, Jordana... I tada za Lidiju, ali i sve građane Sirta, počinje pravi pakao.
"Brzo su zauzimali sve u gradu, sva ministarstva, a na kraju i našu bolnicu. Svaki dan su držali mitinge i postavljali nove uslove. Kako da se oblačimo, šta da radimo i kako da se ponašamo", prepričava Lidija.
Ubrzo su zatvorene banke u celom gradu, telefoni i internet prestali su da rade. Sirt je bio odsečen od sveta. Lidiji je upravo u to vreme istekao ugovor u bolnici, ali nisu hteli da joj ga produže, niti da prihvate njen otkaz.
Bili smo taoci
"Bili smo taoci, bez para, bez ičega. Nismo mogli ni da tražimo pomoć. Uspela sam nekako da pozovem ćerku, koja je bila u panici, nije znala da li sam živa ili ne. Htela je da mi pošalje pomoć, ali nije mogla jer banke nisu radile. Preživljavala sam radeći u privatnoj bolnici non-stop da bih mogla da jedem. Bilo je strašno. Samo ja znam kako mi je bilo dok sam odlazeći na posao morala da prolazim i pored ljudi iz ISIS", kaže Lidija.
Ipak, skupila je hrabrost i odlučila da pobegne. O svom planu nikome nije smela da priča. Imala je sreće jer se u to vreme slavio praznik, pa je većina bila okupljena time. Pomogao joj je jedan taksista koga je poznavala, piše Blic.
Moraju i prste da pokrivaju
"ISIS je naredio da žene moraju da nose crne abaje i potpuno pokriju glavu i lice. Uživali su da zaustavljaju devojke na ulici i da od njih traže da dovedu očeve ili braću jer im se vidi, recimo, mali prst na nozi ili nisu stavile rukavice, obukle su crvene cipele", seća se Lidija s jezom.
Filmski beg
"Slučajno sam ga srela na ulici i zamolila ga da mi pomogne da odem. Rekao je da hoće, ali posle Eida, praznika koji se slavi četiri dana. Brzo sam spakovala najosnovnije stvari. Sve je stalo u dva kofera i tri crne kese za đubre. Taksista je došao kod mene drugi dan Eida. Kada je pokucao, pretrnula sam, jer sam se plašila da ga je neko video. Objasnio mi je da pola sata kružio oko zgrade i da je ušao kada nikoga nije bilo na ulici. Dala samu mu dve kese i odmah je otišao. Uveče je ponovo došao po ostale stvari, ali za vreme večernje molitve, kada su svi u džamiji. Kofere sam stavila pored ulaznih vrata kako bismo ih za manje od minut ubacili u kola. Budući da sam radila noćnu smenu, da niko ne bi posumnjao da ću bežati, dogovor je bio da se nađemo po završetku smene na pola puta od bolnice. Tako je i bilo. Moje stvari su bile u gepeku i krenuli smo. Pravila sam se da sam njegova žena i da idemo na pijacu. Srećom nas niko nije zaustavio jer su svi slavili Eid", prepričava Lidija svoje dramatično bekstvo kao scenu iz filma.
Njen pomagač se nije vratio u Sirt, jer se plaši da ga je neko video, a i mogli bi da povežu Lidijin nestanak s njim. Kod strica je u gostima u gradu u kojem se i Lidija trenutno nalazi, ali zbog njene bezbednosti nećemo ga otkrivati. Lidija ostaje u Libiji, gde je našla novi posao u delu koji nije pod kontrolom ISIS.
