ISTINA O UBISTVU KOJE GODINAMA POTRESA SRBIJU: Gardisti se nisu ubili, na njih je pucalo treće lice!

Prošlo je više od 11 godina od ubistva srpskih vojnika Dragana Jakovljevića i Dražena Milovanovića,koji su kao pripadnici Gardijske brigade nađeni mrtvi posle pucnjave u krugu tajnog vojnog objekta "Karaš" u Beogradu.

Od tada smo slušali razne teorije zavere o ubistvu dvojice mladića, formirane su razne komisije da ispitaju ovaj zločin, državna i nezavisna, ali krivci nisu imenovani niti osuđeni, a i dalje stoji zvanična verzija da su oni izvršili samoubistvo! 

Najnovije detalje iznosi prof. dr sc. Slobodan Savić koji je kao član nezavisne komisije, koju je imenovao Vrhovni savet odbrane Srbije i Crne Gore, učestvovao u rasvetljavanju ovog slučaja. Prof. dr. sc. Slobodan Savić otkriva kako je rađeno veštačenje i obdukcija na ovom vrlo teškom slučaju, kao i da li su tvrdnje o samoubistvu opravdane ili je Dragana Jakovljevića i Dražena Milovanovića ubilo treće lice.

Kako je sve počelo?

Pre 11 godina tačnije 5. oktobra 2004. godine Srbiju je potresla stravična vest o smrti dvojice pripadnika Gardijske brigade koji su nađeni mrtvi posle pucnjave u krugu tajnog vojnog objekta "Karaš" u Beogradu.

Tadašnji Vrhovni savet odbrane Srbije i Crne Gore imenovao je nezavisnu komisiju nakon brojnih negodovanja javnosti na izveštaj tzv vojne komisije, koja je iznela tvrdnje da su se gardisti sami ubili. Jedan od članova nezavisne komisije bio je i prof. Slobodan Savić, koji otvoreno govori o svim detaljima vezanim za ovaj slučaj.

Savić tvrdi da se Jakovljević i Milovanović nisu ubili, već da je na njih pucalo "treće lice" jer, kako kaže, "to dokazuju činjenice iz veštačenja i obdukcije".

Dokazi da je na vojnike pucalo "treće lice"

– Moje dvoje kolega, Ivanka Baralić i Miroljub Obradović i ja, kao specijalisti sudske medicine, određeni smo za članove nezavisne komisije, koju je imenovao Vrhovni savet odbrane Srbije i Crne Gore. Sučelili smo svoje stavove i mišljenja sa zvaničnim vojnim istražnim organima. Mnogi su nas zbog toga najblaže rečeno čudno i sa neodobravanjem gledali. Kada treba da se uđe u neki posao, pitanje je izbora hoćete li ili nećete to da radite. Mi smo se u taj slučaj uključili rešeni da radimo bez kompromisa, isključivo na osnovu dokaza. U toku rešavanja slučaja Topčider vojni istražni organi su imali tri različite verzije istog događaja, a mi smo u njihovom radu uočili nepravilnosti koje, po našem mišljenju, nikako nisu mogle biti posledica neznanja, jer su bile vezane za detalje koji su opštepoznati u sudskomedicinskoj i balističkoj struci, priča doktor za Telegraf i navodi dva ilustrativna momenta. 

- Ako neko tvrdi da je ispaljenje projektila iz vojničke automatske puške izvršeno iz apsolutnog prislona, a to znači da je cev bila prislonjena na uniformu, a na toj uniformi u predelu oštećenja na tkanini, kao ni na odgovarajućoj rani, ne postoji nijedan trag dejstva barutne eksplozije, onda je i svakom studentu koji je položio Sudsku medicinu jasno da je to potpuno nemoguće. U takvoj situaciji teško može da se poveruje i prihvati da je taj nalaz apsolutnog prislona, koji u stvari nije postojao, bio napisan slučajno - ističe specijalista.

Savić takođe tvrdi da je neverovatno da ista grupa veštaka u svom prvom mišljenju napiše da je osoba sva tri puta pogođena iz vojničke automatske puške sa udaljenosti veće od 0,5 m, što sa sigurnošću isključuje mogućnost suicida, a u svom drugom mišljenju veštaci za istu tu osobu tvrde kako je pucanjem iz iste puške izvršila samoubistvo.

- Podsetiću vas samo da je sve balističke nalaze nezavisne komisije potvrdio FBI. Ja sam ponosan na rad ove komisije i žao mi je što nam nijednom nije omogućeno da u zvaničnom sudskom postupku, dakle pred sudom, saopštimo svoje nalaze i primedbe na ono što je urađeno u zvaničnoj vojnoj istrazi - kaže Savić.