KAFANSKA PRIČA: Dunje i Višnje su zla kob birc majstora
Za većinu kafanskih ljudi, pitanje koje je boje višnja, a koje dunja, besmisleno je. Zna se da su to tečnosti bez boje, sa izrazitim i plemenitim mirisom i ukusom!
Dunja i Višnja: dva imena koja ljubitelji rakije u malim čašama i velikim flašama moraju da izbegavaju kada dobiju žensko dete. Priznaćete, gadno bi bilo da imate ćerku Dunju ili Višnju i da u kafani naručite dve dunje ili duplu višnju ili flašu dunje! A bilo bi isuviše glupo i pogubno prestati sa konzumiranjem "mučenice" spravljene od ovih voćki.
Takođe, nijedna ljubav prema pripadnicama lepšeg pola nije opravdana ako dotična nosi ime neke od ovih slatkih plodova prirode. Zamislite samo situaciju u kafani, kada vi naručujete šljivu (i to samo zato što ne smete višnju zbog vaše dragane), a vaš "kompanjon" za stolom ište duplu višnju i ispija je "na eks". Evo slikovitog primera iz života.
Radovan Brka sa Žarkova, svojevremeno se oženio (ubrzo je shvatio da je mu je to bila greška) Dunjom Protić (tako se bar prezivala pre udaje, a potom je postala Dunja Brkina). Lepa je bila njegova nevesta, i svi su mu pomalo zavideli sve dok ne shvatiše u kakvu se nevolju jadničak upleo. Radovan nije bio pijanac, ali je obožavao rakiju, i to ne da je pije, već da je pravi. U dvorištu kuće imao je tri drveta stare dunje, koja su ga svake godine obilato darivala "prašnjavim", velikim i žutim plodovima. Znate već da je dunja, zbog suvih plodova, poprilično "škrta" kad se od nje pravi rakijica. Radovan ju je zato pazio kao svoje dete – zalivao ju je, bacao đubrivo, orezivao joj stare i sasušene grane.
Pročitajte i: KAFANSKA PRIČA: Nedelja visoke mode u lokalnoj birtiji
KAFANSKA PRIČA: Ajnštajn u birtiji
KAFANSKA PRIČA: Zločin Diogena iz bureta punog vina
KAFANSKA PRIČA: Najskuplja truleks krpa na svetu
Čak joj je povremeno i brisao listove malim sunđerom, pevajući najlepše pesme koje je znao (a lep glas ima) .Čuo je da muzika ima čudesan uticaj na voćke. Dunja, njegova lepa supruga, je ubrzo postala ljubomorna na svoju "imenjakinju". Često je započinjala svađu bez ikakvog razloga, a Brka nije znao zbog čega mu je dragana tako razdražljiva i srdita. Jedne večeri, legli su u krevet, a Dunja je, željna nežnosti i "igara" u bračnoj postelji, počela da mu se umiljava. Raša je baš tog dana, u firmi u kojoj je radio, preneo brdo teških džakova i kapci su mu se jedva odvajali jedni od drugih. Uprkos svim "trikovima" koje je Dunja upotrebljavala, nesrećni Rale je zaspao. Dunjica je poludela, krenula je da ga budi i da ga psuje.
- Proklet da si i ti i tvoje dunje, više se maziš sa njima nego sa mnom. Osećam se kao da me varaš sa njima. Bar da te darivaju nečim obilnim, nego iz njih izvučeš jedva deset litara one tvoje brlje koju posle iskape one tvoje ispičuture. Ti jedva da srkneš! A ja sam ti dala i svoju mladost, i svoju nevinost. Uh, kakva sam gupača bila kad sam pošla za tebe. Pa i ja se zovem Dunja, a večeras ni da me pogledaš, a kamoli da me pomaziš – jecala ja nesrećna lepotica i iste večeri odjurila kod majke i nikada se Radovanu nije vratila.
Da se razumemo, nije Radovan uopšte mlakonja u krevetu, a nije ni zapostavljao Dunju, samo je te večeri bio baš umoran od silnih džakova koje je preneo preko grbače. Ali, žensko k'o žensko, od ljubomore pomislila da je zapostavljena. Sve bi bilo drugačije da je Raša u dvorištu imao kajsiju, a ne "imenjakinju" svoje, sada već bivše žene.
Zato, ko je lud da uđe u brak sa Dunjama i Višnjama, osim ako im otac nije proizvođač domaće "mučenice" od ovih prelepih voćaka – onda vas baš briga jer ćete u kući uvek imati proizvode od ovih voćaka – u litrima, kilogramima, pa i u mernim jedinicama kojima se "označavaju" dame. Ako se setite još kojeg "pogubnog" imena - javite. Da se neko ne prevari!