11/09: Kako je jedan datum promenio svet?

Kao čuvar jedine velike revolucije koja se nije svela na tiraniju i haos, i kao čuvar ustavne tradicije kojoj nema ravne nigde u svetu, Sjedinjene Države predstavljaju neprekidan izazov onima koji sprovode i zagovaraju ugnjetavačke verske, političke i klasne sisteme. Sa njihove tačke gledišta, Sjedinjene Države su najopasnije uspešno društvo u istoriji. Od sloma sovjetske države, osnovna američka načela predstavljaju najopasniji mogući izazov sa kojim su se sitni ajatolasi, diktatori i birokrate ikada suočili.

Međutim, nije kao da Amerika sama nije pružila dovoljno povoda za takvu mržnju. Upravo je njena politika interesa na Bliskom istoku pospešila rast islamskog fundamentalizma, što je na kraju dovelo do nastanka raznih terorističkih grupa. U jednoj od njih, danas zloglasnoj Al Kaidi, lider je bio bivši američki saveznik protiv Sovjeta, Osama bin Laden, koji je rešio da prenese borbu na teritoriju neprijatelja. A posle napada na "Kule bliznakinje" i Pentagon, bilo je jasno da svet više neće biti isti.

Šta se sve promenilo u svetu za poslednjih trinaest godina od terorističkih napada na Ameriku?

1. Rađanje politike širenja demokratije na Bliskom istoku

U govoru 6. novembra 2003. godine u Nacionalnoj zadužbini za demokratiju, predsednik Buš je objavio da će se u fokusu te globalne inicijative za širenje demokratije i slobode nalaziti Bliski istok, čime su Sjedinjene Države proklamovale svoju dugoročnu politiku u demokratizaciji tog regiona:

"Šezdeset godina apologetskog prihvatanja izostanka slobode na Bliskom istoku nije nas učinilo bezbednim jer, dugoročno gledano, stabilnost ne može da se kupuje na uštrb slobode. Sve dok na Bliskom istoku ne bude cvetala slobode, biće to domen stagnacije, ogorčenosti i nasilja – spreman da sve to izveze. S naše strane bi bilo neodgovorno da prihvatimo status quo, s obzirom na širenje oružja koje našoj zemlji i našim prijateljima može da nanese katastrofalnu štetu. Stoga su Sjedinjene Države usvojile novu politiku, strategiju napretka slobode na Bliskom istoku". Rezultata ovakve politike jeste dugoročna nestabilnost čitavog Bliskog Istoka koju vidimo danas, počev od zemalja severne Afrike u kojima ''Arapsko proleće'' nije donelo obećani boljitak nego još konflikta i nestabilnosti, preko Sirije i Iraka, gde je ova politika doživela potpuni poraz.

2. Jačanje institucije preventivnog ratovanja

Iako definicija preventivnih ratova kaže da je to ''rat u kome je cilj da se preduhitri napad neprijatelja, koji se još uvek priprema za rat'', američko shvatanje značilo je napad na države koje je smatrala odgovornim za napad na Njujork, pre nego što dođe do novog napada. Ključna reč – novog. Dakle, do napada je već došlo.

Tako je bes Amerike zbog 3.000 mrtvih u napadu bio usmeren na Avganistan i Irak, koji osim zluradosti i opšteg podržavanja ciljeva Al Kaide, nisu imali ništa sa napadom 11. septembra. Ovim su, međutim, SAD postavile opasan presedan koji ostale svetske sile mogu da iskoriste. Pogledajmo samo sukobe koji su se vodili za poslednjih 10 godine, kao i one koji se vode danas.

3. Početak kraja unipolarnog sveta

Od kako su izašle kao pobednik u Hladnom ratu, SAD dominiraju svetskom politkom. Upravo zbog te dominacije i unilateralnog donošenja odluka širom sveta, stvorili su neprijatelje poput Al Kaide.

Borba protiv svetskog terorizma koja je usledila nakon 11. septembra pokazala je da Amerika ne može ići u tu borbu sama i da je nužna saradnja svih ključnih svetskih aktera, kako bi se problem globalnog terorizma mogao rešiti. U svetu nakon 11. septembra, terorizam preti podjednako Britaniji, Francuskoj, Španiji, Nemačkoj, Rusiji i mnogim drugim zemljama u svetu.

4. Manje oslanjanje na bliskoistočnu naftu

Tokom više od pet decenija svetska nalazišta nafte bila su isključivo koncentrisana na Bliskom istoku. A to je značilo američko povezivanje sa monarhijama Bliskog istoka, protiv kojih su se grupe poput Al Kaide borile. Međutim, nova nalazišta nafte i gasa na severnoj hemisferi polako oslobađaju Ameriku od ove zavisnosti. 

Novi Kiston naftovod iz Kanade vredan 7 milijardi dolara je velika nada za Ameriku ali i plod mnogih kontroverzi.

5. Terorizam postaje glavno sredstvo u postizanju ciljeva

Nakon relativnog uspeha Al Kaide u napadima na Ameriku, videlo smo nagli uspon radikalnih grupa koje koriste akte terora kako bi ispunile svoje ciljeve. 

Međutim, iako je danas Al Kaida uveliko zašla u drugi plan, naročito nakon uspešne akcije SAD u pronalasku i likvidiranju Osame bin Ladena 2011. godine, pretnja od terorizma ne jenjava. Uz to, pojavile su se druge grupe koje šire teror i dominiraju svetskim medijama: Boko Haram, Islamska država, Al Nusra Front, Al Šabab, čečenski separatisti...

6. Ugrožena privatnost

Ključna tačka sporenja u Americi nakon 11. septembra bila je dvojna želja za slobodom i bezbednošću. Ubrzo nakon napada, kada je bezbednost državi bila najpotrebnija, američki građani su odlučili da žrtvuju deo svoje slobode.

Donošenje tzv. Patriotskog akta, omogućilo je američkoj državi veći uvid u živote njenih građana. Ali pravi nivo ugrožavanja privatnosti, Amerikanci će spoznati tek po izbijanju afera Vikiliks i Snouden. Tada će i ostatak sveta saznati da nije samo privatnost američkih građana bila ugrožena. 

7. Uspon sajber ratovanja

Evolucija sajber špijunaže, koja je svoje početke imala u nastojanju da se dođe do ključnih informacija o potencijalnim teroristima, demonstrirala je nužnosti države da se zaštiti od namernog upada drugih država u njihove računarske sisteme. I tako, sajber ratovanje je rođeno. Danas, više od 100 armija u svetu ima u okviru svojih oružanih snaga jedinice namenjene sajber ratovanju.

Ono što sajber ratovanje razlikuje od ranijih metoda prikupljanja podataka je činjenica da nije reč samo o prikupljanju informacija već i preduzimanju agresivnih akcija protiv druge strane. Upad u GPS sisteme drugih država može npr. napraviti veliku štetu njenim oružanim snagama. Sajber ratovanje Kine i SAD je do sada imalo najviše medijskog pokrića.

8. Dalja degradacija međunarodnog prava

Kako bi opravdala svoj rat protiv terorizma, Amerika je morala vešto da zaobilazi pa čak i otvoreno menja značenje ključnih odredbi međunarodnog prava. Naravno, to je bio čest slučaj tokom Hladnog rata i brojnih intervencija protiv komunizma u svetu. Ali koliko još kršenja međunarodno pravo u 21. veku može da izdrži?

Toliko je bilo primera kršenja teritorijalnog integriteta država, agresija i ilegalnih otmica stranih državljana. Pogledajmo opet slučajeve Avganistana, Iraka, Libije, Sirije, zatim kidnapovanje osumnjičenih terorista i njihovo zatvaranje u tajnim zatvorima širom sveta.

Zbog dalje degradacije međunarodnog prava i presedana koji se time stvaraju, ratovi dominiraju našom svakodnevnicom.

9. Svetska ekonomska kriza

Desetogodišnji rat protiv terorizma uveliko je doveo do prezaduženosti Sjedinjenih Država. Za potrebe oružanih snaga koje su bile angažovane u svetu tih "ratnih godina", vojni budžet SAD je u jednom trenutku dostigao neverovatnih 700 milijardi dolara (552 milijarde je budžet za 2014. godinu).

Prezaduženost američke privrede od koje zavise praktično sve ostale u svetu, a koja iznosi 15 triliona dolara, dovela je do manjka kapitala raspoloživog za investicije, što je izazvalo finansijska previranja koja su dovela do svetske ekonomske krize 2008. godine, čije posledice osećamo i dan danas. 

10. Novi hladni rat?

Američki intervencionizam poslednjih desetak godina zbog napada 11. septembra postavio je već dovoljno presedana, koji su i druge svetske sile počele da koriste. Dok je Amerika vodila rat protiv terora, države poput Rusije i Kine težile su da povrate staru slavu, i ubrzo su postale jake ekonomije koje zajedno mogu da pariraju moći Sjedinjenih Država. Nakon ove realizacije, politke ''zaokruživanja'' i ''zadržavanja'' (termini iz Hladnog rata) ponovu su na dnevnom redu vlade SAD. Dokaz ove politike vidimo u nastavku širenja NATO saveza prema Rusiji (što je u suprotnosti sa ranijim dogovorima dve sile), povlačenju Amerike iz sporazuma o antibalističkim raketama, kako bi implementirala plan o protivraketnom štitu u Evropi.

Kinesku ekspanziju, vojnu i ekonomsku, Amerika želi da zaustavi tako što će je okružiti državama koje su njeni saveznici i u kojima poseduje vojne baze. Time želi da politički i ekonomski oslabi Kinu i oteža njena nastojanja u pronalaženju partnera. Puč na Tajlandu i povezivanje novih vojnih vlasti sa Kinom prvi je znak da ovaj plan ne ide kako treba. Da li je reč o kontrapotezu Kine? Ostaje da se vidi.

Degradacija odnosa između Amerike i svetskih sila je za sada ponajviše odmakla u odnosima sa Rusijom, zbog ukrajinske krize. Međusobne sankcije, kreiranje interesnih zona i najgori odnosi od Hladnog rata, upravo sugerišu da je možda na pomolu izbijanje novog Hladnog rata između Istoka i Zapada.