Kako nam reklame ispiraju mozak?
Reč reklama potiče od latinske reči "reclamo" što znači javno oglašavanje i kao takva predstavlja vid komunikacije kojom sponzor reklame pokušava da ubedi publiku u korisnost određenog postupka, obično kupovine proizvoda ili usluge. Da bi postigao ovaj cilj, autor reklame se najčešće služi podsvesnim porukama, odnosno kombinacijom informacije i emocije u reklamnoj poruci kojom utiče na našu podsvest.
Istorija reklame
Razvojem masovne proizvodnje s kraja 19. i početkom 20. veka, razvilo se moderno reklamiranje koje karakteriše pojava brendiranja. To znači da se slika ili ime proizvoda konstantno ponavljaju zajedno sa njegovim poželjnim osobinama kako bi se u svesti potrošača stvorila veza između te robne marke i pomenutih osobina. Reklame su tako usko povezane sa svim vrstama medija, jer se upravo mediji iskorišćavaju u reklamne svrhe i najčešće se tako i finansiraju. No istorija reklama ne počinje sa razvojem masmedija.
U tom periodu, narod je sve više postajao masa potrošača koja kupovinom iskazuje svoj društveni status. Pojavljuju se robne marke i dobro poznat slogan "Slika govori više od reči". Dolazi do promene paradigme tržišta. Naime, do tada su zbog ograničene ponude robe, prodavci diktirali ponudu, a od tada tržištem dominiraju kupci koji mogu da biraju između više ponuda. Na njihovu odluku više ne utiče samo korisnost proizvoda, već emocije.
Subliminalne poruke
Ili bolje reći skrivene poruke su danas veoma rasprostranjena i prisutna pojava o kojoj se malo zna i govori. To su informacije koje opažamo ispod praga naše svesnosti jer takve poruke komuniciraju sa našom podsvešću, pa ih oko i um ne mogu svesno registrovati. One su danas sveprisutne, od reklama preko zvukova tj. muzike, filmova, slika, dizajna, pozadina veb stranica itd.
Godine 1957. istraživač marketinga i psiholog Džejms Vikari (James Vicary) za vreme prikazivanja filma "Piknik" u jednom od bioskopa u Nju Džerziju sproveo je jedan od najpoznatijih eksperimenata ove vrste. Svakih 5 sekundi na platnu su se pojavljivale reči: " Gladan?, Jedi kokice i pij Coca-Colu". Poruke su bile vešto skrivene unutar projekcije filma, a trajale su samo 0.003 sekundi. Prodaja kokica u tom bioskopu povećala se za 57,8 odsto, a Coca-Cole za 18,1 odsto. Eksperiment je nazvan "Nevidljiva reklama".
Sex
Subliminalne poruke su uglavnom vezane za sex. Zašto baš za seks? Pa jednostavno zato što on (sex) sve prodaje, a evo i kratkog objašnjenja zašto je to tako. Kada naša podsvest receptuje ovu slatku reč u nama se automatski proizvodi nagon da u masi proizvoda izaberemo baš onaj koji manipuliše tom našom potrebom.
Naravno postoji još jedna verzija cele ove priče, ona koja pothranjuje teorije koje govore o "kontroli masama" i manipulisanjem umom u te svrhe. Naime, neki teoretičari objašnjavaju da skrivene seksualne poruke u reklamama imaju veze sa čakrama odnosno sa velikom kreativnom snagom seksualne, stvaralačke energije. Kada ona nesmetano struji od najniže, prve čakre, prema gornjima, može nas napajati kreativnošću, idejama i svim drugim stvarima koje nas mogu nadahnjivati, oslobađati ili činiti boljima. Istovremeno, ona je i energija „klasičnog“ seksa, u onom instinktivno, hormonalnom obliku i kada se „zatoči“ u prvoj čakri, ona ostaje samo to – nagon u nekom vrlo niskom obliku, i u isto vreme neostvareni potencijal one njene kreativne strane, a sve to u cilju porobljavanja ljudi. A reklame se koriste u ove svrhe.
Kako se osloboditi?
Bilo da verujete u sve ovo ili ne, napravite mali test. Preispitajte svoju svakodnevnicu i razmislite koliko ste vezani za sva dostignuća napredne tehnolohije i uopšte savremenog društva i kulture (mobilni telefoni, internet, društvene mreže, popularni filmovi, svetski bestseleri, lekovi, određena vrsta hrane, omiljeni napici). Ako primetite da se kod vas javlja zavisnost od svega što je novo i prestižno, a što nam svakodnevno diktiraju mediji i farmaceustke kompanije (najviše kroz kozmetiku), a vi probajte da živite bez svega toga bar dve do tri nedelje. Tako ćete najbrže shvatiti da li vi upravljate svojim životom ili ste postali rob svih onih proizvoda koji nam se svakodnevno nameću.
