Kako se Vlada izborila sa poplavama?
Ono što je poremetilo planove i obećanja Vlade Srbije, za 100 dana rada, od kada je zvanično formirana 27. aprila, jeste dobro poznata svima prirodna katastrofa u maju mesecu. Povodom toga, sumira se njen rad i rezimira ono šta je ostvareno od onoga što je obećano.
Planirano je mnogo, a Vlada je radila punim intezitetom da bi ostvarila dogovoreno. Međutim, stavljena je na teške muke na samom početku rada, zbog velikih poplava koje su zadesile zemlju. Prioritet je bilo samo jedno: Spasiti Srbiju i njene građane! Ostalo je stavljeno po strani. Sve bi bilo mnogo lakše i bolje da “čovek sedne kada zna da će pasti.”
U vezi sa tim, Vlada se odlično snašla u tehničkom smislu, ali definitivno je bila stavljena na veliku probu. Poslednje dve decenije, nijednog premijera Srbije nije zadesilo toliko neprilika i nevolja kao Aleksandra Vučića. Pored ogromne volje, značajne radne energije i želje za promenama, kao i vidljivog autoriteta koje ima u zemljama EU, nešto je ipak moralo da stane na put.
Nakon proglašenja odluke Vlade o vanrednoj situaciji u celoj zemlji, 15. maja zbog obilnih padavina premijer je saopštio građanima da je situacija mnogo teža nego što može da se zamisli i apelovao da građani poslušaju savete i da se evakuišu iz svojih domova.
Najkritičnije tačke bile su Obrenovac, Valjevo, Šabac, Sremska Mitrovica, Vrnjačka banja, Čačak, Paraćin, Kostolac.
Poplavljen Obrenovac, spasava se Šabac
Reka Sava se izlila i 16. maja u ranim jutarnjim časovima preplavila Obrenovac. S tim u vezi naložena je hitna evakuacija građana i u drugim selima i gradovima kojima je pretila opasnost. Jedno od glavnih zadataka, koji je i ispunjen, bilo je spasiti termoelektranu “Nikola Tesla” u Obrenovcu.
Prilikom evakuacije građana, ključnu ulogu imala je policija, vojska i građani koji su se dobrovoljno javili da pomognu ugroženom stanovništvu. “Nisam ja heroj, nego vojska, policija i građani”, rekao je načelnik Generalštaba Vojske Srbije Ljubiša Diković.
Angažovano 11.000 vojnika
Za vreme vanredne situacije, MUP je prosečno dnevno angažovao oko 7.300 pripadnika, a evidentiran je utrošak od 31.408.471 dinara, koji se odnosi na gorivo, agregate, ručne lampe, zaštitu opremu.
Ministarstvo odbrane angažovalo je 10.949 pripadnika Ministarstva i Vojske Srbije, a vojska je evakuisala 10.299 osoba kopnenim i vazdušnim putem, dok je u vojnim objektima smešteno oko 2.500 evakuisanih lica.
Pripadnici Vojske Srbije i Ministarstva odbrane bili su angažovani i na zbrinjavanju evakuisanih lica, izgradnji nasipa, postavljanju mostnih prelaza, čišćenju, sanaciji klizišta, vodosnadbevanju...
Iz Srbije je ukupno evakuisano 32.000 ljudi. Od posledice davljenja poginule su 23 osobe, a ukupno 57, rečeno je u zvaničnom izveštaju Vlade Srbije.
Pomirila se "braća" i pomogla Srbiji
Vlada Srbije, nakon proglašenja vanredne situacije, uputila je poziv pomoći Vladi Ruske Federacije, Evropskoj komisiji i Vladi Slovenije. Veliki odziv i donacije koje su Srbiji pomogle da opstane u ovako teškoj situaciji.
Ono što je dobro, ako se može reći da išta dobro može da se izvuče iz ove katastrofe, je da su se neke istorijske razmirice u ovom slučaju zanemarile. Veliku podršku Srbija je dobila od zemalja bivše Jugoslavije, Crne Gore, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Slovenije, Makedonije, Bugarske... U ovakvim situacijama nije bilo bitno ko je koje vere i ko je bio na čijoj strani u davnim sukobima. Opet se pomirio nekadašnji “bratski” narod.
“Naš narod kaže da svako zlo ima i svoje dobro, u ovoj katastrofi su se ljudi zbližili i pomogli braći svojoj, bez obzira na ime i jezik, mi smo svi rabovi božji”, rekao je patrijarh srpski Irinej.
Narod Srbije pokazao solidarnost!
Pored prihvatnih centara na beogradskom sajmu, u hali FMP u Železniku kao i Fakultetu za fizičku kulturu na Košutnjaku, veliki broj ljudi dobrovoljno je primalo ugrožene u svoje domove, čime su opet pokazali ljudskost i učinili dobro delo. U prihvatnim centrima bilo je sve obezbeđeno, od pomoći dežurnih lekara Crvenog krsta, do potrebne hrane, odeće, obuće koju su donosili građani širom Srbije. Evakuisani su smešteni u ukupno 136 prihvatnih centara, dok je jedan deo smešten kod porodice i prijatelja. Grad Beograd obezbedio je autobuse GSP -a kojim su evakuisani građani iz Obrenovca bili prebačeni u Čukaricu i Surčin.
Apel premijera Aleksandra Vučica da se krene u odbranu Šapca, podstakao je veliki broj dobrovoljaca ispred da se okupi isped Sava Centra i pokaže koliko su spremni da pomognu svom narodu. Hiljade dobrovoljaca krenule su iz Beograda, Novog Sada, Zrenjanina i drugih gradova u Šabac, kako bi pomogli u odbrani grada i spasavanju ljudi. U Šabac je krenulo i najmanje 200 pripadnika kriminalističke policije MUP-a Srbije - 150 pripadnika Uprave kriminalističke policije i 50 pripadnika Uprave policije MUP-a Srbije.
Ministarstvo najviše uključeno u odbranu u poplavama
U izveštaju MUP-a, istaknuto je da se najveći deo Ministarstva uključio u proces odbrane od poplava, da je njihovim angažovanjem sprečeno znatno veće izlivanje velikih reka, kao i da zbog takvog preventivnog delovanja i angažovanja pripadnika MUP-a, bezbednosnih službi, Vojske i građana nije bilo potrebe za evakuacijom stanovništa u Šapcu i Sremskoj Mitrovici.
Počela obećana izgradnja kuća
Krajem juna u Obrenovcu je počela izgradnja prvih 10 stambenih objekata za građane koji su u poplavama ostali bez kuća, a gradnja tih kuća će biti završena za dva meseca.
Vučić je tom prilikom saopštio da je sakupljeno 29 miliona evra pomoći. S obzirom na to da je u poplavama uništeno od 600 do 800 kuća, do oktobra će biti izgrađen toliki broj potpuno novih stambenih jedinica,
