Kako sprečiti novi rat u Evropi?

Izlazna strategija je sredstvo koje subjekt koristi kako bi napustio svoju trenutnu situaciju, bilo nakon što je predodređeni cilj postignut ili kako bi se ublažio neuspeh. U ovom slučaju, izlazna strategija bila bi set političkih kompromisa koji bi doveli do deeskalacije krize, a to znači povlačenje stranih trupa i zaustavljanja pogubnih političkih "prepucavanja" koja vode u još veći i "hladniji rat" od onog za vreme Sovjetskog Saveza.

Međutim, ako je "rešenje" rušenje aktuelne vlasti u Rusiji, na ovaj ili onaj način, onda nas to dovodi do opasne situacije koja zaista može eskalirati i do vojnog sukoba, jer "Rusija neće samu sebe obezglaviti samo zato što druga strana na tome insistira", smatra analitičar D. Marjanović.

Obostrano uništenje

Novi rat u Evropi je nešto najstrašnije što bi se moglo zamisliti, ali imajući u vidu da tenzije oko istoka Evrope ne prolaze, krajnje je vreme da se ozbiljno razmotri i najgori scenario. Naime, dve sile u pitanju možda i nisu voljne da ulaze u direktan sukob, ali oružani incidenti (tzv. "pogranični sukobi") takve su prirode da mogu sami od sebe da pokrenu lančanu reakciju.

Stanje pripravnosti je visoko na obe strane. Gotovo svake nedelje čitamo o novim incidentima iznad evropskog neba, o bliskim susretima u vazduhu, o neidentifikovanim podmornicama u tuđim teritorijalnim vodama. Možda najveća pretnja od rata stiže upravo iz ovog pravca.

Svesno pokretanje vojne sile bilo bi ravno samoubistvu, bez obzira na to koja strana bude započela napad. Tzv. "MAD" doktrina, tj. "osigurano uzajamno uništenje" (Mutual Assured Destruction), je doktrina vojne strategije prema kojoj bi puna upotreba oružja za masovno uništenje od strane suprotstavljenih strana izazvala potpuno uništenje i napadača i defanzivaca. U korenu ove doktrine je politika "odvraćanja", gde opasnost od kontranapada istim oružjem upravo i sprečava njegovo korišćenje. 

Međutim, upravo zbog te mogućnosti "uzajamnog uništenja" SAD već godinama priprema tzv. antiraketni štit na prostoru istočne Evrope jer bi isti, barem u teoriji, trebalo da učini ruski nuklearni potencijal beskorisnim. Drugim rečima, ako bi američki štit bio operativan i učinkovit, Rusija bi teoretski mogla biti uništena bez mogućnosti da uzvrati udarac.

Zato je pravo pitanje, da li će Rusija da dopusti takvo stanje stvari ili će i ovde "preventivno" reagovati ako bude postalo jasno da će štit biti operativan? Naravno, i u tom slučaju bi preventivno reagovanje najverovatnije vodilo ka direktnom sukobu, jer podrazumeva uništenje protivraketnih sistema na teritorijama članica NATO alijanse.  

U slučaju Ukrajine, videli smo primer takvog delovanja na Krimu kada je Rusija svesno krenula u akciju, znajući da će pred očima Zapada ispasti agresor. U ovom slučaju, eventualni dolazak Zapadnih trupa na Krim, sedište ruske Crnomorske flote, bio je apsolutno nedopustiv scenario.

Može se reći da je ruska operacija na Krimu prošla bez žrtava, međutim iduća bi mogla biti vrlo drugačija. Kako će izgledati ruska "preventivna" akcija na dan kada Ukrajina službeno zatraži NATO članstvo? Ili Gruzija ili Moldavija? Kako će izgledati na dan kada američki raketni štit postane operativan?

Jasno je da će se potezi, koji idu na štetu Rusije, nastavljati sve dok Rusija smatra da može i sme da vodi nezavisnu politiku na koju kao svetska sila, ponovo u usponu, ima pravo. Takođe, već se nalazimo u periodu kada nije toliko teško zamisliti da će Rusija da povuče prvi potez. Međutim, za narode Evrope malo će značiti da li je taj potez povučen kao reakcija na provokaciju ili nešto drugo. Jedno je jasno, SAD neće odustati od antiruske politike jer im takva konkurencija na globalnoj nivou nikako ne odgovara, a Rusija neće odustati od insistiranja na svojim pravima.

Nemačka da spasi što se spasiti može

Sve nas to dovodi do toga da Evropa mora biti ta koja će smiriti ove tenzije, a kada govorimo o Evropi prevashodno mislimo na Nemačku. Ko drugi može u isto vreme da odigra toliko pozitivnu ili toliko negativnu ulogu u ovom trenutku kao što to može Nemačka?

Berlin treba, koliko u vlastitom toliko i u interesu cele Evrope, da smiri situaciju. O tome je nedavno u Jekaterinburgu govorio i nemački ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer.

Tvrdi kako ni Rusija ni Nemačka nisu učinile dovoljno po pitanju različitih percepcija ovog sukoba, kao i da je upravo to dovelo do otuđenja u političkoj i društvenoj sferi. Tom prilikom je pozvao obe zemlje da nađu načina da se izađe iz ove krize, ističući da Rusija i Nemačka još uvek mogu popraviti odnose kroz otvoren dijalog.

"Mislim da je vrhunac vojne konfrontacije u Ukrajini iza nas... I nadam se da ćemo moći da se držimo te pretpostavke u narednim danima i nedeljama. Moramo raditi da ovi sukobi ne dovedu do nove podele između Istoka i Zapada i da na kraju ne završimo s podizanjem nove Gvozdene zavese".