Ko je Aleksis Cipras, grčki Če Gevara i Robin Hud?
Pobeda evroskeptične levice na parlamentarnim izborima u Grčkoj probudila je duhove u Evropi, pogotovo u centrali EU koja u vremenu ekonomske recesije i ukrajinske krize žarko želi jedinstvo i jaku štednju.
Birokratski koncipirana Evropska unija nije radosna što je u na izborima za Skupštinu Grčke pobedila Siriza. Levičarska partija dobila je 149 mesta u parlamentu i do apsolutne većine joj trebju dva mesta, pa se očekuje da će koaliciju sklopiti sa Nezavisnom partijom čijih će joj 13 mesta biti dovoljno za formiranje vlade.
Razlog za nemir u Briselu jeste Aleksis Cipras, lider Sirize, čiji je evroskepticizam i doneo pobedu na izborima. Cipras je pre u 33. godini postao lider leve Sinaspizme, da bi potom postao vođa koalicije Sirize. Siriza je zamah tek dobila u poslednje vreme, kada je kriza u Grčkoj uzela maha.
Šta je Cipras obećavao?
Tokom prethodnih godina, a pogotovo tokom izborne kampanje Cipras je izrekao snažna obećanja, ali i poricao optužbe pozicije i stranaka koje su za štednju, a koje su ga optuživale da hoće da napusti EU i evrozonu. Cipras je sve to negirao.
Ono što je obećavao jeste da će od EU tražiti da prekine sa insistiranjem na merama štednje koje su po njemu krivac za 1,3 miliona nezaposlenih (zemlja ima 11 miliona žitelja) i 3 miliona ljudi bez zdravstvenog osiguranja, kao i restruktuiranje duga od 320 milijardi evra.
Besplatna struja za porodice kojima je ista uključena, veća minimalna plata i pomoć onima bez zdravstvene zaštite samo su neke od Ciprasovih težnji za koje će se tek videti koliko su ostvarive.
Mere štednje koje je zahtevala EU kako bi u zamenu ponudila pakete pomoći donele su smanjenje socijalnih davanja, rast nezaposlenosti, sve kako bi se smanjio enorman dug Grčke. Takve mere su uvek nepopularne, pa je Siriza kao kritizer stanja uspela da stekne veliku podršku.
Drugi faktor uspeha Sirize jeste partijska monotonija koja je odlika Grčke poslednjih decenija. Socijalistički Pasok i konzervativnu Novu demokratiju dugo godina vode isti ljudi, a očito je Cirpasovo, novo lice bilo dovoljno jak argument za promene.
Cipras je rođen pre 41 godine, zanimljivo - samo tri dana nakon pada vojne hunte i njene diktature. U mladosti je prišao ideji komunizma. Živi pored jednog odlagališta otpada, sa suprugom koja je skoro ostala bez posla. To su sve činjenice koje ga čine sličnim prosečnoj grčkoj porodici, pogođenoj krizom, a što je bio plus u izbornoj trci.
Ima dvoje dece, a jedan od njih se zove Ernesto. Pogađate, po Ernestu Če Gevari.
Poruke koje je širio tokom kampanje donele su mu pobedu na izborima i, po svoj prilici, mesto predsednika vlade. Ostaje da se vidi koliko će zaista moći da prkosi EU i MMF, merama štednje i svim do sada donetim merama sanacije krize, odnosno koliko je njegov populizam pretočiv u delo. Evangeloz Venizelos, zamenik sadašnjeg premijera i izdanak čuvene porodice političara nazvao je Ciprasa, zbog njegovih jakih obećanja, Harijem Poterom.
Dolazak na vlast i primer koji može da oslabi EU
Stupanje na vlast biće daleko teži posao od populističkih kritika teškog stanja. Nemački Dojče vele ga oslovljava Robin Hudom i opominje o ozbiljnosti situacije u kojoj se Grčka nalazi.
"Njegova zemlja je još uvek zavisna od novčanih infuzija omražene Trojke - Međunarodnog monetarnog fonda, Evropske centralne banke i Komisije EU. Pokušaj refinansiranja države preko tržišta je pre nekoliko meseci neslavno propao. Drugim rečima: Siriza na vlasti ne sme da rizikuje prekid saradnje sa međunarodnim partnerima, jer bi to moglo imati fatalne posledice. Ona će tražiti pregovore sa ciljem da se dogovori novi otpis dugova. U protivnom, neće moći da ispuni obećanja koja je dala napaćenim građanima", piše DV.
Desni Nacionalni front Marin le Pen načelno je bio uz Ciprasa pred ove izbore.
"Ne slažemo se sa celim njihovim programom, ali bismo podržali njihovu pobedu", rekla je Marin le Pen.
Dojče vele istovremeno ističe da provokacije nisu u interesu niti Sirize, niti EU.
"Ova sveža i neiskusna politička snaga namerava da razmrsi Gordijev čvor. I za Grčku i za Evropu bi bilo dobro kada partneri u Briselu, pa i drugde, sada ne bi provocirali sukob sa novom vlašću u Atini".
Poslednje godine obeležilo je jačanje evroskeptičnih stranaka širom Unije. Od UKIP-a Najdžela Faradža u Velikoj Britaniji, preko Marin le Pen u Francuskoj do pokreta Podemos (Možemo) u Španiji, sve je više glasova koji su protiv štednje, protiv centralizacije EU u kojoj vide pogodnost za uski krug, pre svega onaj oko Berlina. Sivolika birokratija koja upravlja Unijom je daleko od gubitka kontrole u korist ovih ovih evropskih partija koje ne povezuje ništa drugo sem skepticizma. Da li je to dovoljno, pokazaće vreme.
