KO JE HTEO DA (U)BIJE MILOMIRA MARIĆA: „Recite mu da ću mu je*ati mater!“

Tekst o novinaru Milomiru Mariću, koji se pojavio 15. juna u Newsweeku ne bi ni izbliza podigao toliku prašinu, da Marić sledećeg dana nije doživeo infarkt, i tako na tekst legendarnog novinara Momčila Petrovića „Treba li spaliti Marića“, bacio potpuno novo svetlo. Jedni su tražili uzroke Marićevog infarkta u podacima iznetim u tekstu, drugi su tvrdili da ga je pogodio sam članak, a Petrović je napisao odgovor na sve što se dešavalo od te naslovne strane pre petnaest dana.

Već u petak su pojedine novine počele da prave komediju, a ako im Marić lično nije davao  takve izjave, oni su ga prilično dobro imitirali, piše Petrović navodeći primere nekih od novinskih naslova: „To mi je što sam zvao popove u rijaliti“ ili „Na Hilandaru se mole za mene“.

Petrović navodi da je Marićev najveći privatni projekat zapravo bio magazin „Profil“.

List Profil bez obzira na kvalitet i ugled, nikad nije donosio neke velike prihode, a u početku je išlo baš sirotinjski – Marić je kasnio sa isplatama honorara, sklanjao se od poverilaca ili im govorio da dođu sutra.

Jednom su u redakciju upali devojka, kojoj nije bio plaćen prevod jednog teksta i njenog dečko, možda narkoman, u svakom slučaju „nisu bili čisti“, piše Momčilo Petrović u „Newsweeku“. Mladić je zaskočio Marića, naslonio ga na zid i škljocnuo mu nekim kleštima pod bradom, preteći da će mu isčupati grkljan.

Batine od Arkana

Za većinu takvih nevolja, bila je kriva Marićeva zajedljivost, navodi Petrović i piše da ga je sukob sa Arkanom mogao koštati glave, objašnjavajući da ga je Arkan napao sa leđa, mučki u toaletu hotela „Mažestik“. „Arkane, ti si najjači, a ja sam najpametniji Srbin, ajde da se udružimo i uhapsimo Miloševića“, začikavao ga je Marić posle batina, kaže Momčilo Petrović.

„Ovde možeš kad porasteš“

Marića je hteo da bije i pokojni Tijanić, piše Petrović. Aleksandar Tijanić je dolazio u redakciju „Profila“, a razlog je bila neka zajedljiva šala koju je Marić proširio preko tada popularnih pejdžera.

Tijanić je došao u redakciju Profila i rekao sekretarici da ga najavi. Sekretarica je rekla da nije tu i uzela papir i olovku da ostavi poruku.

„Recite mi, molim vas“, rekla je sekretarica, a Tijanić je odgovorio: „Recite mu da ću da mu jebem mater!“

Petrović je posle ove anegdote naglasio da su obojica (i Marić i Tijanić) izvrsni novinari, i da su se cenili, ali i surovo šalili jedni s drugima.

Znajući za Marićevu želju da radi u NIN-u, zvezda ovog nedeljnika, Aleksandar Tijanić, je na dovratku redakcije povukao liniju olovkom i pred svima rekao Milomiru: „Ovde možeš kad porasteš“, aludirajući na njegov niski rast.

"Dogovorite se koga će da ubije"

Šifra „pasulj“

Da su se Tijanić i Marić međusobno surovo šalili, govori još jedna anegdota koju Petrović prenosi u svom tekstu. Naime, Marić Tijaniću nije ostao dužan. Baš on je zaslužan što se Beogradom proširila priča o Tijanićevom ručku kod Miloševića.

Pričao je kako je Sloba pozvao Tijanića za svoj sto i poslužio ga – pasuljem! „Bre Tijaniću, da je bila neka riba...ili neki jastog, ali PASULJ?!“, započinjao bi svoju rugalicu Marić. Tijanić je obavezno dobijao napade besa i pretio batinama, piše Petrović.

Nije mu ništa mogao onoliki Tijanić, ni onakav Arkan, šta ima tu traži neki infarkt?