Koliko bi vam novca ostalo, kada ne biste morali jesti?
Prosečni računi u supermarketima iznosi oko 365 dinara, a kućni budžeti su sve tanji.
Zavisno od prodajnog formata u malim prodavnicama najčešće trošimo oko 200, a u većim marketima oko 500 dinara. Iz meseca u mesec smanjuju se količine kupljene robe i sve ređe se ide u šoping, a kupovna moć građana strmoglavo opada.
Struktura “dnevne” korpe godinama se menja, a u njoj su najčešće hleb, mleko, salama, jogurt, krompir, jabuke i cigare...
Prosečna plata u Srbiji od 390 evra, prilično je opterećena brojnim izdacima. Srpska porodica, prema statističkim proračunima, na hranu troši oko 40 odsto zarade, oko 25 odsto “odlazi” na komunalije, još oko 15 odsto treba izdvojiti za troškove prevoza. Za kupovinu odeće, odeće, školskog pribora ostaje malo para.
Samo u poslednjih godinu dana prodaja je smanjena za 10 odsto. Pazare se samo najneophodnije namernice, a promet skoči samo uoči praznika i dan, dva nakon primanja plata i penzija. To i ne čudi jer najveći deo zarada izdvajamo za fiksne mesečne račune i rate kredita.
“U manjim mestima u unutrašnjosti pad prometa je još drastičniji, a glavni uzrok je sve slabija kupovna moć građana,a što automatski dovodi i do pada tražnje”, ističe Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača. Promet je u maloprodaji, u poređenju sa 2008. godinom, opao čak za trećinu i pojedinačni pazari su niži od onog što što kažu sami prometnici, prenose Večernje novosti.
Za prosečnu platu koja prema podacima Ministarstva trgovine iznosi oko 44.000 dinara, sve manje stvari može da se kupi. Tročlano domaćinstvo raspolaže sa 55.000 dinara i u startu mu nedostaje oko 10.000 dinara da podmiri osnove izdatke za hranu i komunalije. Gotovo polovina mesečnih primanja i dalje odlazi na kupovinu hrane i pića.
Pogledajte i:
EU dilema - Iz krize štednjom, ili trošenjem?
Kartica, ček ili kredit, pitanje je sad?
