KRATAK ŽIVOT, MNOGO DELA: Citati Federika Garsije Lorke!

Bio je najznačajniji španski pesnik 20. veka. Njegova poezija, nova i moderna po vokaciji, zauzela je sam vrh svetske poezije. Bio je svestrani umetnik -  pesnik, muzičar, slikar, dramski pisac. Izvori njegove poezije su u Andaluziji, sa njenim bogatim životom i primitivnim strastima.

Dok su drugi pisci bežali od primitivnog, sirovog i narodskog u uglađenost i otmenost evropskog usmerenja, Lorka je u zavičaju nalazio motive za svoje pevanje.

Ovo su citati iz njegovih prelepih pesama:

• Iščezava srce, izvor želja. Samo pustoš ostaje...
• Jednoga dana ziveće konji po krčmama, a pobesneli će mravi napasti žuta nebesa, skrivena u očima krava.
• Niko ne jede narandže pod punim mesecom. A treba jesti voće, zeleno i hladno.
• Narcise. Tvoj miris i dno reke mirne. Želim da uz tebe budem, cvete ljubavi, narcise.
• Ali nisam se u nju zaljubio, jer bila je udata. A reče da je devojka kad je povedoh do reke...
• Idem da spavam; ne preneš li me, srcem ću biti kraj tebe skončan.
• O, papirnata ptico! Orlu dečiji s' perom od sloga štamparskog, bez gnezda i bez druga!
• Kako mi je teško da te pustim da odeš, dane! Odlaziš pun mene a kad se vraćaš, ne poznaješ me.
• Ljubavi moje krvi, smrti živa, nema. Zalud očekujem reč pisanu tvoju i mislim s' cvetom koji gubi boju, kad živim bez sebe, bolje da te nemam.
• Visoko uzdignute glave i očiju snom obrvanih. Aj, kako žalobno uzdiše sova na crnom stablu noći!
• Oh, kako je utonuo u misli plamen svetiljke! Kao indijski fakir zuri nemo u svoju sjajnu nutrinu od zlata i zamuti se samo kada sneva podneblja neka daleka, bez vetra.