KRATKA ISTORIJA: Kako su propali pregovori o statusu Kosmeta
Na današnji dan, pre sedam godina, naša južna pokrajina proglasila je nezavisnost, prekinuvši nade polagane u pregovore i Kumanovski sporazum.
Od 24. marta do 10. juna trajala je NATO akcija po imenu Združena sila iliti Plemeniti nakovanj (Milosrdni anđeo je kreacija Miloševićeve vlasti kako bi se narod dodatno rasrdio na agresora). Njen rezultat je Vojno-tehnički sporazum u Kumanovu od 9. juna 1999, a dan kasnije i Rezolucija 1244 SB Ujedinjenih nacija.
Iako isprva u srpskoj javnosti odbijen, ovaj dokument Ujedinjenih nacija kasnije je postao jedan od osnova na kojima je počivalo uporište srpske strane u pregovorima oko statusa Kosova i Metohije, ali i diplomatskim inicijativama za očuvanje prostorne celovitosti SR Jugoslavije/Državne zajednice Srbije i Crne Gore/Srbije.
Nakon pada Slobodana Miloševića sa vlasti, formirana je proevropska vlada Demokratske opozicije Srbije. Njen prvi premijer Zoran Đinđić je smatrao da je Srbiji potrebno bilo koje rešenje, bez odugovlačenja. Njegovi onovremeni politički saradnici, kao i bivši makedonski premijer Ljupčo Georgijevski, tvrde da je Đinđić bio oran i za podelu Kosmeta, tj. razmenu teritorija po principu sever KiM Srbiji, a deo Preševske dolina Albancima. Navodno je bio spreman Zapadu da ponudi ovaj plan, ali i da traži pripajanje Republike Srpske Srbiji.
Vlada Vojislava Koštunice i početak pregovora o statusu KiM
Međutim, Đinđićeva smrt usporila je političku aktivnost Srbije na svim poljima, pa i po pitanju položaja Kosova i Metohije . Posle kratkoročne vlade Zorana Živkovića, premijer Srbije postao je Vojislav Koštunica, dotadašnji predsednika. Koštuničin evropskepticizam i konzervativna politika vodili su se uverenjem da Srbija nikada neće prihvatiti da Kosmet postane nezavistan, pri čemu je Đinđićev plan, ako ga je i bilo, ili bilo koja slična pomisao uporno prenebregavani.
Ne sme se zaboraviti da je samo dve nedelje posle Koštuničine inauguracije usledio Martovski pogrom na Kosmetu u kome je etnički očišćeno 4.000 Srba, a demolirano oko 1.000 kuća, crkava i manastira.
Taj nemili događaj donekle je ubedio Koštunicu u uverenju da je komunikacija nemoguća, ali i pojačao spoljnu politiku neutralnosti, koja se apropo Kosmeta projektovala u odugovlačenje.
UN su 24. oktobra 2005. odobrile početak pregovora o statusu, dok su 11. novembra imenovale Martija Ahtisarija kao posrednika i specijalnog izaslanika.
Već na samom početku, u januaru 2006. Kontakt grupa je "pucala" u pregovore pošto je odredila da status Kosova ne može rezultirati povratkom na stanje pre 1999, niti pripajanjem Kosmeta nekoj drugoj državi.
Od 20. februara, kad su pregovori počeli, startne faze obeležili su nepomirljivi stavovi i činjenica da su pregovarali niži predstavnici obeju strana.
Ahtisarijeva uloga
Ahtisari je predložio učešće vodećih ličnosti, što je počelo da se realizuje od jula 2006. u Beču. Glavni učesnici na srpskoj strani su bili premijer Vojislav Koštunica i predsednik Boris Tadić, a od Albanaca Fatmir Sejdiu i Agim Čeku.
Ovu fazu pregovora je obeležilo zamrzavanje pregovora o pridruživanju Srbije i EU, obznanjeno 3. maja 2006. godine. Glavno opravanje je bilo nehapšenje Ratka Mladića, ali je u Srbiji doživljeno i kao svojevrstan pritisak na pregovaračku poziciju Beograda.
Pregovori o decentralizaciji nisu davali konkretnog ploda, dok je jedino saglasje, ali samo načelno, postignuto o zaštiti kulturnih spomenika u pokrajini. Zato su Kontakt grupa i Ujedinjene nacije ovlastile Ahtisarija da izradi plan.
Finski diplomata je plan sačinio i predstavio 2. februara 2007. U njemu nije definisan status pokrajine, ali kroz razna rešenja, Kosmet bi dobio pristup međunarodnim ustanovama i de facto atribute državnosti. Zato ga je Skupština Srbije odbila 11 dana kasnije.
Usled neuspeha u medijaciji, Ahtisari je pred UN 3. aprila izneo predlog o kosovskoj nezavisnosti pod međunarodnim nadzorom. Rusija je odbila da podrži predlog, pa su usledili ...
...novi pregovori, "Više od autonomije, manje od nezavisnosti" i krah pregovora
Treći ponovni pregovori počeli su u septembru 2007. Srbija je na kraju izašla sa predlogom koji je sublimirao predlog Vuka Draškovića iz prvih pregovora: "Više od autonomije, manje od nezavisnosti", tj. da Kosmet ima položaj sličan Hong Kongu, a da se nakon 20 godina konačno definišu odnosi novim izjašnjavanjem.
Albanci su i ovaj predlog odbili. Jedino što je dogovoreno pregovorima bio je nastanak EULEKS-a, pravno-policijske misije Evropske unije koja je trebala da zameni UNMIK.
Samo dan nakon početka rada EULEKS-a, 17. februara 2008. kosovska skupština je proglasila nezavisnost.
Pogledajte još:
- KUDA SA ALBANCIMA: Da li Nemačka plaća ceh priznanja Kosova
- RUSI UBACILI U PETU: Stiže novo hipersonično gorivo za ratne avione
- LETUJTE NA RATIŠTU: Ruska agencija nudi ture tenkovima po razrušenim predelima istočne Ukrajine
- "Odlascima Albanci najbolje kažu šta misle o samoproglašenoj nezavisnosti Kosova"
