LIBIJA: Dok država ne funkcioniše, ko se bori za tron?
Borbe u Libiji nastavljaju se nesmanjenom žestinom. Koje političke snage i kakvi ciljevi se kriju iza brojnih paravojnih formacija u toj zemlji?
Režim Moamera el Gadafija srušen je sa vlasti nasilnim putem, uz bombardovanje NATO i napade raznih oružanih grupa koje su podržavale ustanak. Ali njegov pad nije doneo napredak i demokratiju. Umesto toga, zemlju je zahvatio građanski rat. Vladaju haos i nasilje, a dva parlamenta spore se oko toga ko ima zakonsku vlast u državi. U Libiji postoji preko 200 različitih plemena, koja se sastoje od brojnih, manjih klanova. Najteži problem je nepregledno mnoštvo paravojski koje se bore za premoć dok državne strukture ne funkcionišu. U takvoj situaciji, čak ni mnogi Libijci ne znaju tačno ko se bori protiv koga i sa kakvim namerama.
Libijska vojska
Zvanična libijska armija prošla je kroz reforme nakon ustanka 2011, koje je sprovela tadašnja prelazna vlada uz saglasnost parlamenta. Brojno stanje vojske nije zvanično objavljeno, ali se kreće oko 35.000 boraca. Ako se tu računaju i pripadnici armije koji služe u drugim naoružanim frakcijama, broj je još veći.
Jezgro regularne vojske čine bivši Gadafijevi kadrovi koji su početkom 2011. promenili stranu i prišli revolucionarima. Veliki broj drugih je ražalovan. Vojska se za sada nije preuzela glavnu reč, naprotiv – ona sve više deluje kao tek jedna od mnoštva grupa. Slabo je naoružana i nema mnogo oficira sa autoritetom: najnoviji ministar odbrane i istovremeno premijer, Abdulah Al-Tani, podneo je ostavku krajem avgusta.
Libijska nacionalna armija
Tu oružanu frakciju predvodi bivši general Kalifa Hafter, koji je i njen osnivač. Hafer je započeo privatnu vojnu kampanju protiv islamista u Bengaziju maja 2014. On smatra da je njegova misija da „očisti“ zemlju od religioznih ekstremista. Za svoju „Operaciju Dostojanstvo“ po svemu sudeći dobija podršku iz Alžira, Saudijske Arabije, Egipta i Ujedinjenih Arapskih Emirata, iako vlasti u tim zemljama poriču da se direktno mešaju u borbe. Hafter je pretrpeo ozbiljan poraz u avgustu, kada je više islamističkih grupacija zauzelo strateški važan aerodrom u Tripoliju.
Udarne trupe Al-Saika
Al-Saika je zapravo specijalna paravojna jedinica koju čini 5.000 boraca. U načelu, trebalo bi da budu podređeni ministarstvu odbrane – ali trenutno slušaju naređenja bivšeg generala Haftera i bore se protiv islamista, uglavnom u Bengaziju, na istoku zemlje. Ta odmetnička jedinica sebe smatra delom „Libijske nacionalne armije“.
Revolucionarne brigade iz Al-Sintana
Moćna paravojska formirana je u gradu Al-Sintanu na severozapadu zemlje, nekih 160 kilometara daleko od Tripolija. Ta organizacija ujedinjuje više grupa kao što su Brigade Al-Kakaa sa oko 18.000 boraca i Al-Savajg sa oko 2.000. Jedan od njihovih vođa, Osama Al-Džuvali, bio je prvi ministar odbrane u Libiji nakon pada Gadafija. Njegova naoružana grupa privukla je međunarodnu pažnju pre svega zbog zarobljavanja Gadafijevog sina Saifa el Islama. Revolucionarne brigade imaju reputaciju nacionalista i takođe su se priključili kampanji bivšeg generala Haftera.
Misrata-brigade
Ova militantna grupa navodno dobija podršku iz Katara i politički je bliska Muslimanskoj braći. Procenjuje se da broji između 10.000 i 12.000 boraca, ali pojedini izvori govore čak i o 40.000 naoružanih pripadnika. Grad Misrata nalazi se na obali sredozemnog mora, nekih 210 kilometara istočno od Tripolija. Tokom revolucije Misrata-brigade su igrale važnu ulogu u jurišu na Gadafijevu rezidenciju. Oni su protivnici generala Haftera i zajedno sa grupom „Štit Libije“ učestvovali su u napadu na aerodrom Tripolija avgusta 2014.
Štit Libije
I ova paravojska je bliska Muslimanskoj braći. Štit Libije je jedna je od najjačih grupa u državi i prisutna na gotovo celoj teritoriji Libije. Oni su u jednom trenutku sarađivali sa ministarstvom odbrane. Njihovo brojno stanje je oko 12.000 boraca, za koje arapski mediji tvrde da su dobro opremljeni i naoružani. Zbog svog humanitarnog angažmana su u određenim delovima stanovništva omiljeniji od drugih oružanih grupa. U operaciji „Zora“ preuzeli su kontrolu nad aerodromom u Tripoliju.
Ansar Al-Šarija
Pripadnici Ansar Al-Šarija važe kao ispostava Al-Kaide u Libiji, a njihov cilj je stvaranje „božje države“. Ta grupacija važi za najradikalniju u Libiji i navodno stoji iza napada na američku ambasadu u Bengaziju u kom je 2012 ubijen ambasador Kristofer Stivens. Ansar Al-Šarija je stacionirana u tom gradu gde se bori protiv Haftarovih trupa. Nema pouzdanih podataka o broju pripadnika. Pojedini posmatrači pominju tek nekoliko stotina, drugi govore o 5.000 boraca od kojih neki imaju veliko ratno iskustvo iz ranijih akcija u Avganistanu.
Mučenici 17. februara
Ova islamistiička grupacija ima reputaciju najjače i najbolje opremljene oružane grupe u Istočnoj Libiji. Procene brojnog stanja kreću se od 3.500 do 12.000 ljudi. „Mučenici 17 juna“ su navodno odgovorni za ubistvo nekadašnjeg ministra odbrane Abdelfataha Junisa jula 2011, nakon što je otkazao poslušnost Gadafiju.
Ostale paravojne grupe
U Libiji postoji još dosta drugih frakcija kao što su „Čuvari naftnih postrojenja“, „Brigade Omara Al-Moktara“ ili „Operativni centar revolucionara u Libiji“. Vrlo je neizvesna mogućnost da se ove grupe integrišu u regularne formacije kao što su policija i vojska. Postoji opasnost da Libiji predstoje još žešći vojni sukobi, koji bi mogli da u potpunosti razore sve državne institucije u toj zemlji.