Škotski referendum- tenzije na Balkanu?
LONDON/BEČ - Jedna od najvećih zabrinutosti u vezi sa referendumom Škotske o nezavisnosti od Britanije 18. septembra vezana je za njegov uticaj na Balkan i sigurno da postoji bojazan da bi mogao da vodi obnavljanju tenzija u regionu, upozorio je britanski spoljnopolitički analitičar Džejms Ker-Lindzi.
"Jedna od najvećih zabrinutosti vezana je za to kako bi sve ovo moglo da utiče na Balkan. Nesumnjivo je da bi mogao da ima uticaja na Bosnu, Makedoniju, Srbiju.Sigurno da postoji strah da bi mogao da vodi obnavljanju regionalnih tenzija", kaže britanski stručnjak za Balkan. Ker-Lindzi kaže da nema sumnje da referendum ima i "mnogo širi uticaj".
"Već vidimo da se Katalonija priprema za svoj referendum o nezavisnosti iako u ovom slučaju ne postoji saglasnost španske vlade za njegovo održavanje", navodi viši naučni saradnik Londonske škole ekonomije i političkih nauka. Ker-Lindzi upozorava da referendumu u Škotskoj "mora da se pristupi veoma pažljivo jer će ljudi hteti da znaju zašto Škoti imaju pravo da glasaju o nezavisnosti, a oni ne".
Podsećajući da je Evropa zamišljena kao mesto na kome se brani demokratija, ovaj analitičar napominje da "neće dobro da izgleda ako se zaključi da evropske države negiraju ovo pravo svojim građanima".
"U ovom trenutku, svi pokazatelji govore da će ljudi u većini da glasaju za ostanak u zajednici", napominje on i dodaje da "postoji veoma mala mogućnost da se 19. septembra probudimo i vidimo da je došao kraj Britanije kakva je ona sad".
Ker-Lindzi kaže i da "niko ne sumnja da Škotska može da bude nezavisna zemlja, ali pitanje je da li joj je bolje da ostane u sastavu Ujedinjenog Kraljevstva ili da nastavi put sama". On očekuje da bi samostalna Škotska postala ravnopravni član međunarodne zajednice "ubrzo posle njenog proglašenja nezavisnosti", što je planirano za mart 2016. godine.
"Važan element je veoma različita politička kultura koja postoji između Škota i Engleza, a razlike su se godinama još više uvećavale", kaže britanski analitičar i podseća i na druge faktore razmimoilaženja poput stava prema EU. "Iako se ne prikazuje često da su Škoti proevropski orijentisani, jasno je da oni imaju mnogo pozitivniji stav od Engleza", kaže Ker-Lindzi.
Ker-Lindzi navodi da je priča oko nezavisnosti vezana i za pitanje kontrole nad sopstvenim poslovima. "Vođe kampanje za nezavisnost su istakli da se ne glasa o odvajanju od Britanije, već o tome da imaju mogućnost da sami donose odluke o vlastitoj budućnosti", podseća on.
Kako ističe, u slučaju odvajanja Škotske, moralo bi mnogo stvari da se "rasčisti", poput valute koju bi nezavisna zemlja koristila - da li bi ostala na britanskoj funti ili bi uvela novu valutu. "Tu je i pitanje penzija, zdravstvenih usluga, nacionalnog javnog servisa, vojske, nacionalne imovine, ambasada...", navodi britanski analitičar neka od pitanja koje bi se našla pred Londonom i Edinburgom i kaže da će to biti deo "dugog procesa" i navodi slučaj bivše Jugoslavije gde nisu sva pitanja rešena.
