Makedonski mediji upoređuju upad u Gošince sa terorističkim napadom iz 2001. godine
SKOPLJE - Makedonski mediji prave paralelu između upada 40 maskiranih i naoružanih osoba u karaulu u selu Gošince, na severu Makedonije, sa događajima od januara 2001. kada je u terorističkom napadu na policijsku stanicu u Tearcu poginuo jedan policajac, a trojica su bila ranjena.
Slično kao juče na karauli u selu Gošince, gde je upad izvršilo 40 maskiranih i naoružanih osoba, za šta je odgovornost preuzela OVK, 2001. je oko 50 gerilaca ONA okupiralo Tanuševce i poslalo poruku da niko ne sme da ide na njihovu teritoriju.
Posle se, podseća se, na tu teritoriju prebacilo oko 300 gerilaca.
Tadašnji lideri dveju najvećih albanskih partija Arben Džaferi (DPA) i Imer Imeri (PDP) su izdali zajedničko saopštenje u kome su osudili napad na Makedoniju.
Jedan od ključnih momenata u tom periodu je bio i Džaferijev stav da se radi o konkretnom albanskom problemu posle čega je Menduh Tači dodao da je reč o "međualbanskom a ne o međuetničkom sukobu".
Događaje od pre 14 godina i juče u Gošincu povezuje činjenica da je tada, kao sada u javnosti top tema bila "afera prisluškivanja", a kao krivci su i tada i sada označeni premijeri.
Makedonski portal Preš24 prenosi danas pisanje skopskog Dnevnika koji podseća da se taj teroristički napad dogodio samo pet dana nakon što je tadašnji predsednik Makedonije Branko Crvenkovski objavio aferu o prisluškivanju za koju je okrivio tadašnjeg premijera Ljupča Georgijevskog i ministarku za unutrašnje psolove Dostu Dimovsku.
Odgovornost je putem saopštenja preuzela tzv. ONA, a iako su prve informacije bile da se radi o licima koja su na teritoriju Makedonije ušla preko Kosova ili se tamo obučavala (lokalna TV "Kic" je javila da su samo nekoliko dana ranije u blizini Šemševagraničari Vojske Makedonije uhvatile nekoliko lica obučenih u uniforme OVK), SDSM je izdala saopštenje da je vlast odgovorna za stanje.
"Sve ovo ukazuje da aktuelna vlast umesto da koristi bezbednosne službe za razotkrivanje ovih oblika terorizma, radi sve kako bi oni bili nelegalno iskorišćeni za obračunavanje sa svojim političkim neistomišljenicima. Aktuelna vlast ovakvim ponašanjem ne samo da je saučesnik već je i generator stalne bezbednosne i političke nestabilnosti", saopštio je tada, posle napada, SDSM.
Dnevnik piše da je tadašnji albanski partner u vlasti DPA 24. januara uzvratio da su afere i terorističke akcije u Makedoniji sinhronizovane i da se vode iz jednog centra - SDSM-a u cilju podrivanja Valde.
Poruke da odgovornost leži na vlasti su u tom periodu često stizali od koalicionih partnera SDSM-LDP i Andreja Žernovskog.
Na dan kada je Dosta Dimovska podnela ostavku, 16. februara, posle niza prepucavanja između vlasti i opozicije oko toga ko je prisluškivao, televizijska ekipa A1 TV je zaustavljena kod Tanuševca.
"Ovo je poslednja opomena vlasti da ne treba da žmuri pred formiranjem paravojnih formacija u Makedoniji. Pored političke krize kojoj je vlast dopinela, država se sada nalazi i pred bezbednosnom krizom", izjavio je tada Vlado Bučkovski, kao portparol SDSM-a.
Incidenti se zaređali
Operativni centar MBR i Oružnih snaga Makedonije je formiran 22. februara i imao je za zadatak da prati bezbednosno stanje na severnoj granici. Nekoliko dana kasnije je u Sobraniju održana rasprava o aferi "Prisluškivanje", na kojoj je VMRO-DPMNE ostala pri stavu da je Crvenkovski ovakvim aferama i napadima na institucije destabilizovao državu kako bi došao na vlast.
Posle toga takoreći da nije bilo dana da se nije desio neki bezbednosni incident: 7. marta Gošince, 9. marta Kodra Fura, 10. i 11. marta Brest, 15. marta Tetovo...
Usred vatre i stalne ofanzive, SDSM je 30. marta 2001. iskoristio prostor da pred međunarodnom zajednicom i zvanično ponudi koncept široke vladine koalicije (to bi se danas zvalo "prelazna vlada"), kao spas za sve pobleme u državi, uključujući i političku krizu, aferu sa prisluškivanjem, ali i oružani sukob. Ako ne uspe plan za prelaznu vlast Crvenkovski je, vrlo slično scenariju koji sada najavljuje opozicija, rekao da će izvesti narod na ulice. On je najavljivao masovne proteste usred vojnog sukoba, analizira skopski Dnevnik.
"SDSM nema nameru da skrštenih ruku gleda kako vlast rastura državu, Bitku ćemo voditi u Sobraniju i sa narodom na ulicama, sa protestima, zato što se u normalnim državama ruši ennormalna vlast", izjavio je Crvenkovski na preš konferenciji 30. marta 2001.
Pregovori o novoj prelaznoj vladi su počeli negde početkom aprila kada je dogovoren prvi susret između Crvenkovskog i Georgievskog. Pregovori je trebalo da definišu kadrovska rešenja koja će dobiti SDSM, kao i mandat za novi vladin kabinet. Takozvana široka koalicije je formirana 15. maja i u njoj je učestvovalo više političkih partija. Tada je valda stala iza Okvirnog sporazuma koji je potpisan u avgustu.
Kada su se u septembu 2001. pojavile ideje o ustavnim izmenama kako bi se sa Okvirnog sporazuma izašlo na referendum, Crvenkovski je rekao da će napustiti vlast ukoliko do toga dođe. On se i dugo posle toga trudio da održi privemenu vladu. Inače, Dnevik podseća da su u vezi s krizom 2001. postojale dve sasvim različite tvrdnje - jedna opozicionog SDSM-a, da je rat fingirala VMRO-DPMNE i DPA dok je premijer ljupčo Georgijvski izneo jedinstven stav da je Makedonija žrtva Kosovske agresije. Sa takvim stavom je u to vreme bila saglasna i kompletna međunarodna zajednica.
