MARINA MALJKOVIĆ: Vodila je srpske košarkašice do zlata, a OVO SU ČETIRI najvažnija momenta
- Nisam stručnjak za horoskop ali rezultati svakako idu uz dve stvari: kontinuitet rada i novac. I uvek može više, uvek može bolje, uvek može još. Neka to bude zlatno pravilo - kaže Maljkovićeva.
Godina, 2015. je za nama, a u intervjuu za sajt Košarkaškog saveza Srbije selektorka ženskog nacionalnog tima Marina Maljković sumirala je sve učinjeno. Naravno, uz poseban osvrt na zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu u Mađarskoj i Rumuniju.
- 2015. godinu ću upravo pamtiti po tome što je bila najuspešnija kao i po neka četiri momenta koje izdvajam. Prvi je naša najbolja utakmica na prvenstvu i pobeda protiv Turske. Drugi momenat je postolje, ceremonija dodele medalja, zlatne konfete koje padaju po nama - magija. Treći momenat je ulazak u Srbiju, vožnja otvorenim autobusom kroz moj grad, Beograd. I taj magični doček ispred Skupštine, ostvarenje sna koji smo počeli da sanjamo 2011. godine - Srbija koja je došla da pozdravi prvakinje Evrope u ženskoj košarci. I četvrti momenat, prepun Pionir na Aranđelovdan, dan kada je stigla potvrda za sve i dokaz da je sve to zapravo vredelo - rekla je Maljkovićeva.
Stvaranje šampionskog tima je bio dugotrajan proces i selektorka je izdvojila ključne odluke u prethodnih pet godine koje su dovele do osvajanja zlata.
- Prva odluka je zapravo odluka (predsednika KSS) Dragana Đilasa. Znamo njegovo ubeđenje koje je potpuno logično a to je, da ako je Srbija zemlja košarke u muškoj košarci, da to isto za mnogo manje novca mogu da urade i žene, da budu dobre u tome. Samim tim, hrabra odluka da dovede mene za selektora, ženu i to izuzetno mladu. Zatim u tom organizacionom delu, stvaranje sektora za žensku košarku. Dovođenje osobe koja će time da se bavi u vidu Ane Joković, potpredsednice za žensku košarku. Tako da se po prvi put u savezu napravila ozbiljna organizaciona struktura kada je u pitanju ženska košarka i koja ranije nije postojila. Sledeća odluka je sam sport. Testiranje svih Srpkinja koje se bave košarkom, bez bilo kakve sujete, bez razmišljanja, već isključivo ono što je najbolje za Srbiju. Tako da je kroz reprezentaciju za ove četiri godine prošlo mnogo devojaka, tj praktično sve devojke koje se bave košarkom. Takođe i dovođenje nekih novih devojaka od samog starta, od te 2011. godine, koje prethodno dugo godina nisu bile u reprezentaciji. Onda, jedan tim – Partizan, koji je bio baza i koji je okupljao više od polovine reprezentativki svih ovih godina, koji je bio kičma tima. Opet, to je i momenat da se istaknu i pomenu sve te devojke koje su zaslužne za naš rezultat, koje su bile na širim spiskovima svih ovih godina i sve one su učestvovale u ovom zlatu. I naravno, ove poslednje dve odluke koje se pominju, Sonja Petrović i Danijel Pejdž - objasnila je Maljkovićeva.
Maljkovićeva je poznata kao veliki motivator, ali selektorka je objasnila šta je to što srpske reprezentativke motiviše da "ginu" na terenu.
- Ja bih ponovo istakla tim, fanatičnu igru i borbenost. Činjenicu da su sve devojke uvek spremne da se podrede timu i sistemu. Ipak su igračice te koje su merodavne da malo detaljnije pričaju na tu temu, ono što ja mogu da kažem je da su bitni rad, slepa vera u drugarice i trenera i vera u pobedu - smatra Maljkovićeva.
Selektorka Srbije je objasnila i šta je potrebno da zlatna medalja postane navika, a ne samo kratkotrajni bljesak.
- Nisam stručnjak za horoskop ali rezultati svakako idu uz dve stvari: kontinuitet rada i novac. I uvek može više, uvek može bolje, uvek može još. Neka to bude zlatno pravilo - kaže Maljkovićeva.
Maljkovićeva je nedavno pokrenula "Pokret za žensku košarku" i otvorila je besplatnu školu košarke za devojčice. Selektorka je objasnila koja su njena očekivanja.
- Moja očekivanja su realna, dakle velika. Jer da nisu takva, ja ne bih ni ulazila u tu priču. Ja zaista nemam višak vremena da se bavim stvarima u koje ne verujem. Tako da jasno može da se nasluti šta mi je namera kada je "Pokret za žensku košarku" u pitanju i šta je to čemu težim i koji su moji ciljevi - rekla je Maljkovićeva.
U 2016. godini najvažnije takmičenje su Olimpijske igre, koje će biti najjače u istoriji. Srbija na Igre ide kao evropski prvak što sa sobom nosi pritisak, ali prema Maljkovićevoj to je nešto na šta je njena ekipa navikla.
- To nije ništa novo za nas, kada mi to nismo imali pritisak? Svake godine taj pritisak je prisutan, tako je iz godine u godinu i sa te strane nije ništa drugačije. Što se tiče samih priprema, mi kao jedina sigurna ekipa iz Evrope imamo određenih problema u kreiranju plana priprema, jer nemamo s kim da igramo, čeka se kvalifikacioni turnir i rezultati istog, a to je u junu. Svim silama se trudimo da ipak organizujemo određene prijateljske utakmice i da sve protekne kao do sada, svih ovih godina što se tiče ozbiljnosti plana priprema. Treba sačekati datume i WNBA, iako smo mi uveliko u tome, mislim da je prerano za neke konkretne stvari. Košarkašice i ja smo grupa ljudi koja je u svakom trenutku navikla da radi pod pritiskom i taj pritisak nas motiviše i vuče napred - objasnila je selektorka.
U 2016. godini košarkašice će odigrati mečeve u Banjaluci i Nišu. Maljkovićeva kaže da je Savez od starta radio na tome da se ženska košarka što više popularizuje u svim krajevima.
- To je od prvog dana tako, postojao je plan da se obiđe cela Srbija, da se igra svuda, da se naprave gradovi za žensku košarku. To smo radili u Novom Sadu i Smederevskoj Palanci. Održavala su se razna predavanja, druženja sa trenerima i decom po celoj Srbiji, u Pirotu, u Nišu, to nije nikakva nepoznanica za nas. Mislim da se za ove četiri godine svaka moguća akcija i sve što je moglo da se uradi i što je vreme dozvoljavalo, da se uradilo. Ana Joković je uzduž i popreko obišla celu Srbiju tako da mi poznajemo sve te ljude, to su naši prijatelji i naravno da jedva čekamo da igramo utakmice pred njima. Moram da izdvojim Banjaluku jer ljubav između Banjaluke i Republike Srpske i ženske košarkaške reprezentacije datira još od 2013. godine i Evropskog prvenstva u Francuskoj, kada smo osvojile četvrto mesto. Tada smo osetile neverovatnu ljubav od strane ljudi iz Republike Srpske i Banjaluke i ispunila se moja želja da reprezentacija tamo odigra utakmicu i da im se oduži - zaključila je Maljkovićeva.