SEĆANJE NA MAKSIMIR: Posle neviđene šorke Delija i BBB, Zagrebom je odjekivala legendarna srpska pesma (VIDEO)

Jedan derbi, neodigran, postao je simbol početka raspada Jugoslavije i početak krvavih dešavanja na prostoru koji danas zovu Zapadni Balkan. Tog 13. maja 1990. godine, u Zagrebu je gostovala Crvena zvezda, u bivšoj Jugoslaviji smatrana simbolom srpstva. A, domaćin, ekipa koja je započela novu eru, jer je na izborima u Hrvatskoj pobedio Franjo Tuđman, a Dinamo je, kasnije će se pokazati, postao simbol nezavisne Hrvatske.

I u svim ranijim derbijima , velika je tenzija pratila mečeva zagrebačkih ”modrih” i beogradskih crveno-belih. Doduše, do te utakmice, sve je nekako uspevalo da se podvede pod okvir sportskog rivalstva. Ali, tog 13. maja stvari su išle do kraja. Navijači Dinama, opijeni nacionalnim zanosom i tadašnjom HDZ propagandom, shvatili su ovaj meč kao biti il' ne biti. Jednostavno, morali su pobediti. U Zagreb su tog dana doputovale i čuvene Delije, najvatreniji navijači Crvene zvezde, koji su želeli da ”pokažu zube” usred Maksimira. Mada ”nekompletni”, jer je veliki broj ostao u Srbiji da slavi Ravnogorski pokret, ekipa koja je pristigla u Zagreb, bila je spremna da ” izgine” za svoje ljubimce.

Dedlije su bile smeštene na južnoj tribini stadiona Dinama, ali samo jedan manji deo, njih oko 500, a iznad njih i sa strane bili su Bed Blu Bojsi. U jednom trenutku, navijači Dinama počeli su da gađaju Zvezdine pristalice kamenjem i raznim predmetima, a ovi su ”podivljali” i krenuli u otvoreni sukob.  Nekoliko puta manje navijača Zvezde na toj tribini, potislo je Dinamove da ustuknu pred Delijama. Tuča je bila beskrupulozna, lomljene su stolice, pa se sa njima kidisalo na rivale.

Sa severne tribine one do Maksimirske šume, gde su bili samo navijači Dinama, počelo je komešanje. U jednom trenutku rulja je srušila ogradu, (kasnije se pričalo da je ona već unapred bila pripremljena da se lako sruši kad navijači "grunu") i krenula na teren. Policija je pokušavala da spreči navijače da divljaju po terenu i dođu kao pojačanje na južnu tribinu. Tad je došlo i do one čuvene scene kad je Zvonimir Boban, tada reprezentativac Jugoslavije udario policajca. Ta slika obišla je svet, a Boban postao junak pobune Hrvata protiv tada zajedničke SFRJ.

Kasnije je hrvatskim novinarima davao zapaljive nacionalističke izjave ispred svlačionica, a novinaru ”Novosti”, sada piscu ovih redova, koji je sišao i na teren stadiona Dinama rekao da ga je ”milicajac iživcirao i da je zato tako reagovao, te da mu je žao”...

Fudbalerima Zvezde nije bilo svejedno. Razjareni Bed Blu Bojsi pokušavali su da prodru do svlačionica, ali je policija svim silama branila taj deo i nije dozvolila moguće krvoproliće. I dok se sve ovo dešavalo, veliki broj pristalica Dinama stigao je i opkolio stadion, čekajući priliku da se sukobe sa Delijama. U tom trenutku morala je da interveniše i vojska, jer je u blizini na Borongaju bila kasarna. Vojska je pritekla u pomoć policiji sa oklopnim borbenim vozilima, kako bi sprečili rat. Meč je prekinut, tačnije nije ni počeo, a navijači Zvezde ostali su do dugo u noć na tribinama Maksimira, palili stolice koje su bile polomljene i pevali ”Tamo daleko”, čekajući da ih policija sprovede do stanice i uputi u Beograd, odnosno Srbiju.