Mleka ima sve više, a pijemo ga sve manje
Mleka na srpskom tržištu ima dosta, uliće nam se, vrlo moguće, i evropski višak, međutim, potrošnja ove najvažnije namirnice pada li pada.
S druge strane, troškove mlečnih proizvoda, izgleda, bolje regulišu novčanici potrošača nego bilo kakve sankcije i embarga.
Poslednjih par godina pijemo sve manje mleka, pa smo sa 57,8 litara sada došli na svega 49,4 litara, koliko, prema podacima agranih analitičara, stanovnik Srbije godišnje popije.
Spram stanovnika Evropske unije, to je bezmalo upola manje. Naime, stanovnici EU godišnje potroše 90 litara.
Slično je i sa prerađevinama od mleka. Dok je potrošnja belog, domaćeg, sira u Srbiji 9,9 kilograma po stanovniku, za godinu dana, u petnaest starih članica EU je 19,1 kilogram. Ovog sira smo pre dve godine na trpezama imali 11,4 kilograma. O potrošnji putera da ne govorimo: stanovnik Srbije za godinu dana potroši samo sto grama, a stanovnik EU čak 4,76 kilograma. Ovo je verovatno najdrastičniji primer kvaliteta naših trpeza u odnosu na evropske.
S druge strane, mleka je sve više na tržištu, i našem i svetskom. Zbog zabrane izvoza u Rusiju višak na svetskom tržištu je, kako prenosi Fajnenšel tajms, 2,2 miliona tona, a u poređenju sa prošlom godinim cene su mu pale čak 40 odsto, prenosi Dnevnik.
"Tržište mleka u Srbiji je zasićeno i ovo je prva godina posle 2009. da ponovo imamo viškove te namirnice. Cene su u ovom trenutku pristupačne jer postoji velika konkurencija, a proizvođači se trude da raznim acijama privuku kupce da se odluče za njihovu robu", izjavio je generalni direktor “Imleka” Slobodan Petrović ocenivši da nije nikako dobro to što je višak mleka nastao usled pada kozumacije zbog daljeg smanjenja kupovne moći. On je podsetio da je prošle godine pad potrošnje mleka iznosio šest odsto.
Ako bude imalo ekonomske logike, višak mleka na tržištu trebalo bi da obraduje građane Srbije jer je za očekivati i da cene idu naniže
Pročitajte:
