EKONOMSKI VLADAR: Osvaja li Kina ceo jedan kontinent?
Kina u Latinskoj Americi igra sve važniju ulogu. U sledećih deset godina planirane su investicije u visini od 250 milijardi evra. No, šta Kina očekuje zauzvrat?
Put od Kine do Južne Amerike je dug. Sam let traje više od jednog dana. No to ne menja činjenicu da su veze između Kine i Latinske Amerike sve čvršće. To je vrlo jasno pokazala i konferencija Kine i Zajednice latinskoameričkih i karipskih država (Celac) održana u Pekingu.
“Radi se o tome da zemlje Celaca i Kina prodube svoje odnose” rekao je kineski predsednik Điping obraćajući se gledaocima kineske televizije. Članice Celaca su sve zemlje američkog kontinenta osim SAD-a i Kanade.
Južna polovina američkog kontinenta je dugo slovila kao interesna sfera SAD-a. No Kina je u međuvremenu najjači trgovinski partner Čilea, Perua i Brazila a u Meksiku, Argentini i Venecueli je na drugom mestu. Stvari postaju još jasnije ako se u obzir uzme činjenica da se trgovinski volumen između Kine i Južne Amerike s 10 milijardi godišnje 2010. povećao na 257 milijardi u 2013. Uz to još treba ubrojiti kredite koje je Kina ponudila svojim južnoameričkim partnerima.
Novi MMF, bolji od MMF-a?
Najveći dužnik Kine trenutno je Venecuela sa oko 50 milijardi dolara. U međuvremenu se Kina, kako procenjuju stručnjaci, naspram zemalja s finansijskim poteškoćama, ponaša poput Međunarodnog monetarnog fonda (MMF). No prednost kineskog novca je uočljiva već na prvi pogled: kamate su niske i uslovi su mnogo blaži nego kod MMF-a. Recimo poput strogih uslova o stabilnosti državnog budžeta.
„Kina popunjava prazninu koju ostavlja MMF kako bi sklopila dugoročne veze i odbranila sopstvene interese“, kaže Miguel Otero-Iglesias, naučnik sa španskog instituta Real Instituto Elcano, koji deluje u sklopu dnevnika El Pais.
Dugoročne veze sklopljene preko kredita Kini osiguravaju pristup sirovinama i energentima. A time se stvaraju i nova tržišta za kinesku robu.
„Dugoročno gledano će Kina svoj uticaj još proširiti“, smatra Victor Mijares iz hamburškog instituta za globalne studije GIGA. On podseća na kinesku strategiju u Africi gde Kini nije samo bilo stalo do lokalnih sirovina nego i do toga da dugoročno eksploataciju u samoj zemlji stavi pod svoju kontrolu, bilo kroz kinesku tehnologiju, bilo kroz kineske investicije i osoblje.
Slično se događa i u Južnoj Americi a jedan od primera za takvu strategiju je i gradnja kanala između dva okeana u Nikaragvi, piše Dojče Vele u svojoj analizi.
Politika pre svega
Ekonomski uticaj će, kako predviđaju stručnjaci, popratiti i politički.
„Zemlje koje su snažno zavisne o kineskom kapitalu poput Venecuele će to pre ili kasnije osetiti i na političkom planu“, kaže Mijares ukazujući na članstvo Venecuele u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.
„Za Kinu je važno da može računati na sigurnu podršku kad god se ovde bude raspravljalo o pitanjima koja su od interesa za Kinu“, ističe Mijares.
Jang Jiang , profesor na Visokoj ekonomskoj školi u Kopenhagenu, potvrđuje trend po kojem zemlje s velikom količinom kineskog novca, redovno u telima UN-a glasaju u interesu Kine.
Pročitajte i:
