Najvažniji svetski događaji koji su obeležili 2014. godinu (Drugi deo)

Rat u Gazi

Najnoviji sukob između Palestinaca i Izraelaca izbio je kada su Izraelske obrambene snage (IDF) započele vojnu kampanju u pojasu Gaze 8. jula 2014. Povod za izbijanje sukoba bila je otmica i ubistvo trojice izraelskih tinejdžera na Zapadnoj obali u junu mesecu, zbog čega je Izrael optužio radikalni Hamas.

Ipak, izraelske vlasti nisu ponudile nijedan dokaz o toj tvrdnji a i sam Hamas je osporio da je imao ikakve veze sa tim incidentom. Zbog nemira nakon otmice, deset Palestinaca je poginulo dok je nekoliko stotina uhapšeno od strane izraelske policije i vojske na Zapadnoj obali u potrazi za otetim mladićima.

Hamas, koji je zaustavio ispaljivanje raketa sa Gaze na Izrael nakon poslednjeg primirja ponovo je 8. jula započeo raketiranje Izraela, zahtevajući da se oslobode Palestinci koji su uhapšeni tokom pretrage. Satima nakon sahrane trojice izraelskih mladića, 16-godišnji palestinski dečak je otet i živ zapaljen od jevrejskih ekstremista u znak odmazde.

To je bio okidač nove eskalacije među palestinskim stanovništvom, pa je Hamas lansirao nove rakete sa pojasa Gaze na jug Izraela, dok je IDF započeo kampanju vazdušnih napada.

Sukob je 19. jula eskalirao kopnenom ofanzivom IDF-a u Gazi, čime su dodatno pojačane žrtve zbog borbi oko zgrada. Nakon 13 dana sukoba, UN je objavio da je u pojasu Gaze raseljeno 83.695 Palestinaca dok je poginulo preko 500.

Obaranje malezijskog aviona

Međunarodni Let 17 malezijske aviokompanije koji je 17. jula 2014. prevozio putnike iz Amsterdama u Kuala Lumpur, oboren je kraj mesta Hraboveu u Donjeckoj oblasti Ukrajine, oko 40 km od granice sa Rusijom. Svih 283 putnika i 15 članova posade je poginulo.

Incident je odmah doveden u vezu sa oružanim sukobom između ukrajinske prozapadne vlade i proruskih snaga koji se vodi upravo na području gde je avion srušen.

Irak

SAD i partnerske države započele su vazdušne napade u Iraku protiv džihadista Islamske države kako bi pomogli regularnim iračkim snagama i kurdskim pešmergama da zaustave ofanzivu ove islamističke grupe, koja je zauzela velike delove Iraka i Sirije.

Napada je počeo 8. avgusta, i od tada američke i koalicione snage izvele su preko 1.300 letova iznad Iraka. Pored napada na položaje Islamske države, SAD i njeni saveznici su vršili konstantne humanitarne letove ka izolovanim kurdskim borcima na severu zemlje.

Gaza-Tel Aviv

Borbe između IDF-a i palestinskog Hamasa su prestale 13. avgusta, kada je i proglašeno primirje u trajanju od 120 sati, kako bi se postigao dogovor u pregovorima između dveju strana u Kairu. Konačan prekid vatre i vraćanje mira je dogovoreno 26. avgusta kada se zvanično okončava sedmonedeljni rat u pojasu Gaze.

Od početka rata 8. jula u sukobima poginulo je preko 2.100 Palestinaca i 68 vojnika i civila sa izraelske strane.

NATO samit

Novi redovni sastanak država NATO saveza održan je u Velsu 4. i 5. septembra. U fokusu su bila ključna pitanja za budućnost Alijanse: redefinisanje planova za Evropu zbog krize u Ukrajini i nova strategija za Bliski istok kao odgovor na sve jaču globalnu pretnju militanata iz Islamske države.

Rusija je ponovo optužena da podržava proruske grupe na Istoku Ukrajine i pozvana je da promeni svoju politiku i povuče vojsku sa granice (koje su učestvovale u vojnoj vežbi) inače će se suočiti sa novim sankcijama. NATO je takođe najavio kreiranje novih Snaga za brze reagovanje kojima treba da se poveća borbena gotovost alijanse u istočnoj Evropi u slučaju eskalacije krize.

Kada je reč o borbi protiv Islamske države, predsednik SAD Barak Obama je predstavio plan za kreiranje velike anti-IS koalicije koja bi povela borbu protiv islamsta u Iraku i Siriji. 

Minsk

Ukrajina i proruske snage potpisali su 5. septembra u Minsku sporazum o primirju u istočnoj Ukrajini koji stupio na snagu istog dana u 17 časova po srednjoevropskom vremenu.

Sporazum sadrži 14 tačaka koja se tiču nadgledanja primirja, razmene zarobljenika i drugim pitanjima. Iako je uveliko kršeno, primirje u Minsku je postalo osnova za dalje razgovore dve strane do konačnog mira.

Sirija

Anti-IS koalicija SAD je 23. septembra 2014. godine započela bombardovanje ciljeva Islamske države u Siriji.

Glavna meta prvog leta SAD iznad Sirije bio je grad Raka, koji važni za glavno uporište islamista u Siriji. Napadi su izvedeni lovačko-bombarderskom avijacijom i krstarećim raketima.

Sjedinjene Države

Odluka Suda u Misuriju da ne podigne optužnicu protiv policajaca Darena Vilsona za ubistvo nenaoružanog crnog tinejdžera 9. avgusta, izazvala je velike rasne proteste kakve Amerika nije videla od 1992. godine, kada je objavljen snimak na kome četvorica policajaca mučki prebijaju Afroamerikanca Rodnija Kinga.

Protesti, koji od avgusta traju u Fergusonu, nakon odluke Suda proširili su se od Ouklenda do Njujorka. U Ouklendu je 40 ljudi uhapšeno dok je marširalo ulicama i sukobilo se sa policijom noseći transparente "Ruke gore, ne pucaj" i "Životi crnaca vrede". U Njujorku su se demonstranti takođe sukobili sa policijom, noseći transparente "Policajce ubice u zatvor" i "Naš otpor je opravdan".

Kina

Veliki prodor Kine u Evropu svečano je najavljen tokom Samita Kine i 16 zemalja Centralne i Istočne Evrope koji je održan u Beogradu od 15. do 17. decembra.

Pošto zvanična EU nije bila deo tog samita, Kina je očigledni dobitnik. Ona dobija sve kanale potrebne za transport svoje robe na zapadnoevropsko tržište i blaže uslove nego što bi imale da je pregovarala diskretno sa Evropskom komisijom. Institucije EU, s druge strane, ne mogu biti zadovoljne zbog toga što su isključene iz takvih razgovora.

Srbija može da računa na znatne kineske investicije, o čemu svedoči 13 potpisanih sporazuma i memoranduma, uključujući dogovor o modernizaciji pruge Beograd-Budimpešta i izgradnji novog bloka Termoelektrane "Kostolac".