Najvažniji svetski događaji koji su obeležili 2014. godinu (Prvi deo)
Protekla 2014. godina u istoriji planete biće zapamćena kao godina kriza, građanskih ratova i novog uspona islamskog ekstremizma. Pored toga, godina je videla veliki povratak hladnoratovske retorike, koja preti da ponovo odvede svet ka novoj polarizaciji Istoka i Zapada, koje će se uveliko preneti i u Novoj 2015. godini.
Ukrajina
Jedno od najvažnijih međunarodnih problema 2014. godine postalo je izbijanje krize u Ukrajini, nakon svrgavanja legitimno izabranog predsednika Ukrajine Viktora Janukovića. Opozicija i grupe ekstremnih nacionalista iz Ukrajine su krajem novembra 2013. godine nakon odbijanja predsednikaViktora Janukoviča da potpiše SSP sa EU otpočele masovne proteste na Trgu Majdan, po kome je pokret dobio naziv Evromajdan pokret.
Iako je do početka 2014. godine došlo do spuštanja političkih tenzija, nakon vladine odluke da zabrani protesete sredinom januara, opozicione i ultradesničarske grupe podižu oružani ustanak protiv vlade i predsednika Janukoviča. Krajem januara opozicione snage pod vođstvom parlamentarnih prozapadnih stranaka "Otadžbina" i UDAR, uz podršku ultradesničarskih organizacija su počele nasilno da zauzimaju prostorije lokalnih vlada širom Ukrajine.
Kada je opozicija 18. februara prihvatila novi Janukovičev poziv na dijalog posredstvom EU i Rusije, snage Desnog sektora krenule su na državne institucije i započele žestok trodnevni krvavi obračun sa policijom koji je doveo do revolucije uz velike žrtve na obe strane i samim tim Janukovičevog svrgavanja četiri dana kasnije.
Po prezimanju vlasti oslobodili su ukrajinsku opozicionu liderku Juliju Timošenko iz zatvora koja je bila osuđena na sedam godina zatvora zbog korupcije, raspisali vanredne predsedničke izbore za 25. maj i ukinuli zakon o regionalnom statusu ruskog jezika.
Pošto su imali samo podršku u zapadnoj polovini zemlje, na istoku i jugu, a naročito na poluostrvu Krim je došlo do velikog otpora novim vlastima zbog čega je opšti raspad zemlje mogao da počne.
Krim
Događaji u Kijevu ubrzo su doveli do otcepljenja Krimskog poluostrva od Ukrajine i njegovog pristupanja Rusiji, a u istočnim i južnim oblastima do proglašenja brojnih autonomnih republika koje odbijaju da priznaju vlast u Kijevu.
Kao posledicu nemira u Ukrajini početkom 2014. godine i svrgavanja legitimnih ukrajinskih vlasti, krimski parlament je za 30. mart 2014. raspisao referendum o budućem statusu Krima.
Poslanici su izglasali da se raspusti trenutna regionalna vlada, koja je podržala nove privremene vlasti u Kijevu, i da se na referendumu odlučuje o tome da li da Krim ostane autonomna republika u Ukrajini ili da bude nezavisna država ili deo Rusije. Većina stanovnika na Krima (95,5 odsto) glasalo je za nezavisnosti vraćanje Rusiji.
Građanski rat u Ukrajini
Nove vlasti u Kijevu su početkom aprila, posle otvorene pobune u jugoistočnim oblastima Ukrajine od strane proruskih aktivista (sličnim metodama poput onih na Zapadu zemlje u januaru i februaru) odlučile da pobunu uguše silom i vojnim sredstvima što je dovelo do građanskog rata.
Sukob je formalno započeo 7. aprila kada je privremeni predsednik Turčinov objavio pokretanje "antiterorističke operacije" sa ciljem da se na istoku Ukrajine uspostavi "ustavni poredak". To je za posledicu imalo niz oružanih incidenata koji su relativno brzo eskalirali u oružane sukobe širih razmera, pri čemu je ukrajinska vlada počela protiv pobunjenika da koristi oklopne jedinice, tešku artiljeriju i ratno vazduhoplovstvo.
Zapadne sankcije Rusiji
Nakon krimska krize i oružane eskalacije koja je dovela do rata u istočnoj Ukrajini, određen broj država i vlada je uvelo sankcije protiv pojedinaca i poduzeća Rusije i Krima.
Prva runda sakcija uvedena je 17. marta. Među prvim državama koje su uvele sankcije Rusiji i Krimu nalaze se: SAD, EU, Kanada, Japan, Norveška, Crne Gore, Albanija, Švajcarska, Moldavija, Island, Novi Zeland i Australija, kao i sama Ukrajina. Rusija je uzvratila zabranom uvoza hrane iz tih država i organizacija. Rat sankcijama se nastavio tokom cele godine, sve više podsećajući na okolnosti koje su vladale tokom poslednjeg Hladnog rata između zapadnog demokratskog i istočnog komunističkog bloka.
Boko Haram
Islamistička organizacija Boko Haram ("Zapadno obrazovanje je grešno") otela je 14. aprila preko 200 devojčica iz jedne škole u gradu Čibok.
Otimca je imala veliki međunarodni odjek, tako da su mnoge države i međunarodne organizacije ponudile pomoć Nigeriji u pronalaženju otetih devojčica. SAD, Velika Britanija i Francuska su uputile u Nigeriju svoje specijalne timove radi pronalaženja devojčica, dok je Kina obećala da će Nigeriji dati "svaku korisnu informaciju koju dobije putem svojih satelita i obaveštajnih službi".
U mnogim svetskim metropoloma organizovani su veliki protesti protiv islamista, koji su nosili tviter oznaku #BringOurGirlsBack, što je i naziv akcije na društvenim mrežama.
Više od 20 devojaka je uspelo da pobegne, ali velikim broju devojčica se još uvek gubi svaki trag.
Južna Koreja
Velika pomorska nesreća dogodila se 16. aprila 2014. godina kada je južnokorejski trajekt na kojem je bilo 476 ljudi, uglavnom učenika srednje škole, potonuo. Spašeno je samo 172 osobe, od kojih je 13 članova posade.
Snimak na kome se vidi kako članovi posade napuštaju trajekt posle davanja instrukcija putnicima, mahom tinejdžera, da ostanu u svojim kabinama izazvao je bes južnokorejske javnosti, koja je zahtevala najstrože kazne. Zbog nemara, kapetan trajkta i ostali članovi posade koji su pobegli proglašeni su krivim i dobili višegodišnje zatvorske kazne.
Donjeck-Lugansk
Na osnovu rezultata referenduma o nezavisnosti, održanog 11. maja, Donjecka i Luganska Narodna Republika 12. maja proglašavaju nezavisnost od Ukrajine.
Za nezavisnost Luganska je glasalo 92.6 odsto birača, dok je za nezvisnost Donjecka glasalo 89.7 odsto birača.
Ukrajina
Ukrajinski oligarh Petro Porošenko (48) pobedio je u prvom krugu predsedničkih izbora, osvojivši više od polovine glasova već u prvom krugu izbora održanih 25. maja.
On je najavio da će njegov prvi prioritet biti odlazak na istok zemlje kako bi se okončao "rat i haos".
Uspon Islamske države Iraka i Levanta
Džihadistička grupa Islamska država Iraka i Levanta (ISIL), otpadnica Al Kaide i jedna od mnogih opozicionih grupa koje su se borile u Siriji protiv sekularnog režima Bašara al Asada, pojavila se u svetskoj javnost kada je uspešno prenela svoju borbu za stvaranje islamskog kalifata iz Sirije u Irak.
OdlučujućI momenat dogodio se 5. juna 2014. godine kada je ISIL preduzeo veliku ofanzivu u Iraku koja je dovela do osvajanja ključnih gradova na severu Iraka - Mosula i Tikrita, ali brojnih strateški važnih gradova u severnom i centralnom delu Iraka.
Ofanziva je bila toliko uspešna da je veliki broj islamista širom regiona i sveta požurilo da se pridruži vojsci Kalifata, koje je ubrzo ostbarila sličan uspeh i u Siriji, osvajajući velike teritorije na severu te zemlje, izbivši na granice NATO saveza.
Zbog velikih uspeha tokom ofanzive i nemogućnosti regularnih snaga u Iraku i Siriji da zaustave prodor njegovih snaga, lider ISIL-a Abu Bakr al Bagdadi proglašava Kalifat i menja ime grupe u Islamska država (IS).
Pogledajte još:
