NAPISALA JE PISMO KOJE ĆE VAS RASPLAKATI: Njenoj ćerci se podsmevaju, a OVO im je promenilo mišljenje!
Očajna majka napisala je pismo, u kom je ispričala šta se dogodilo sa njenom bebom i kako se oseća kada čuje tiha ogovaranja, i podelila ga sa milionima ljudi. Kada ga pročitate zapitaćete se kako bi bilo da ste vi na njenom mestu.
Kortni Helen Mari je majka dvoje dece, međutim, njena mlađa ćerka pati od veoma retkog oboljenja kože Harlequin ichthyosis (HI). Zbog ovog oboljenja njena koža raste sedam puta brže nego kod normalnih ljudi, pa izgleda kao da ima krljušt.
I received my latest Stitch Fix at the end of Brenna's hospitalization in August, and it was such a nice "pick-me-up"...Posted by Blessed By Brenna on Tuesday, 8 September 2015
Zbog toga je često u javnosti izložena podsmejavanju, upiranjem prstom ili pak glasnim komentarisanjem kako sa njenom ćerkom nešto nije u redu. Ona je rešila sa tim da se izbori i napisala je na društvenim mrežama otvoreno pismo svim ljudima.
May is Ichthyosis Awareness Month! Ichthyosis is the rare skin disorder that Brenna has…. hers is a severe type called...Posted by Blessed By Brenna on Thursday, 28 May 2015
Prenosimo vam ga u celosti:
“Kada uđemo na igralište tvoje dete upire prstom u moje i glasno viče: 'Mama, pogledaj je!'
Kada stojimo u redu na kasi vaše dete pita: 'Zašto je ona beba toliko crvena?' A vi na to mu samo stavite ruku preko usta i malo pocrvenite od sramote.
U biblioteci vaše dete stoji ispred mog i neprestano bulji.
Svega sam svesna i neprestano sam izložena šaputanjima za koja mislite da ih ne čujem, gledanje krajičkom oka u moje dete, kao i okretanje na drugu stranu i zabranu prilaska mom detetu samo zato što je drugačije. Sve mi je jasno, ali obe smo majke, s toga želim da vam kažem šta bih volela.
Želim da imate razumevanja, da naučite vašu decu da nije pristojno upirate prstom u nekoga i govoriti o nečijem izgledu.
Volela bih da vašem detetu odgovorite: 'Ne znam zašto je dete crveno, ali svi smo mi različiti i različitosti u redu!.
Želim da naučite decu da ova bolest nije prenosna i da vaše dete može da se igra sa mojim baš kao i sa svakim drugim. To što joj je koža drugačija ne znači da nije jednako zabavna ili zabavnija od druge dece na igralištu.
Volela bih da vašoj deci objasnite i da ih nečemu naučite, a ne da preklapate rukom njegova usta jer vas je sramota.
A iznad svega bih volela da češće pričate sa decom o različitostima bilo koje vrste, jer tako ćete sutra naići i na dete sa Daunovim sindromom, autizmom, jednom kraćom nogom ili bez noge. Informišite decu i objasnite im da fizički izgled nije presudan.
Tako se nadam da ćete posle ovoga da nas pozovete da sednemo u parku pored vas, da popričamo ili da dopustite da se vaše dete ugra sa mojim.“
