NAŠ GOST BOBAN MARJANOVIĆ: Kad igraš u Zvezdi, onda si car!
Ljudi mi često prilaze na ulici, pozdravljaju, bodre, viču „idemo“ i takve situacije mi stvarno prijaju – objašnjava gost Srbije Danas.
Sa prvim podbacivanjem lopte u novoj sezoni, reflektori dela javnosti koja preferira crveno-belu boju u Srbiji, dobrim delom biće upereni ka Bobanu Marjanoviću. Ne zbog visine, kojom je „obeležen“ po analogiji, već zbog neospornog kvaliteta koji poseduje Zvezdin „dobroćudni džin“.
Gost redakcije Srbije Danas svestan je velikih očekivanja navijača jedinog srpskog predstavnika u Evroligi, ali i moli za strpljenje kada je u pitanju prilično renoviran tim crveno-belih.
- Odlično radimo, ali još smo u fazi upoznavanja. U poslednje vreme svakodnevno su nam se priključivali igrači i potrebno je vreme da stvari legnu. Verujem da ćemo biti pravi kada to bude najpotrebnije – objašnjava Marjanović.
Kakav je prvi utisak o novim strancima Markusu Vilijamu i Majku Zirbesu?
- Zirbes je stvarno odličan igrač, jak, mnogo kvalitetniji nego što mi se učinilo kada sam gledao snimke. Imaće Zvezda koristi od njega, biće i zakucavanja i čvrstine u odbrani. Sa druge strane, Vilijams je sjajan plejmejker, već se dokazao u Evroligi i potrebno nam je samo vreme da se uigramo.
Pred vama je druga sezona u Zvezdinom dresu. Kako se nosite sa pritiskom koji sa sobom nosi igranje u trofejnom klubu?
- Nije isto biti košarkaš Zvezde ili nekog drugog kluba u Srbiji. Ne osećam pritisak, ali je zato odgovornost velika. I pored toga, nikada, hvala Bogu, nisam imao negativno iskustvo na ulici u teškim trenucima. Ljudi mi često prilaze, pozdravljaju, bodre, viču „idemo“ i takve situacije mi stvarno prijaju. Kada igraš u Zvezdi, a Zvezda pobeđuje, na ulici se osećaš kao car!
I kada imate status „cara“, to ponekad nije dovoljno za potpuno uživanje. Recimo, kada se nađete na širem spisku reprezentacije, ali ne i među 12 izabranih. Da li je bilo sete kada ste gledali doček srebrnih košarkaša na čuvenom balkonu?
- Drago mi je zbog reprezentacije, rezultati su pokazali da je selektor Đorđević bio u pravu. Niko ništa ne može da mu kaže, svaka mu čast. Sa druge strane, žao mi je što nisam bio u Španiji, da i ja doprinesem uspehu Srbije. Najvažnije je da su momci verovali u sebe i napravili rezultat koji je malo ko očekivao.
KAD ME SIN VIDI NA TV, PUŠTA CRTAĆE!
Sa suprugom Milicom letos ste se venčali na plaži u Meksiku. Otkud vam ideja za takvu avanturu?
- Bili smo prošlog leta u Meksiku, videli venčanje jednog para na plaži i dobili ideju da to isto učinimo, Sve smo ugovorili preko interneta, izabrali smo samo drugi hotel zbog lepše plaže. Eto, prvi brak mi je bio u Meksiku (smeh)...
Da li je bio prisutan i kum Raško Katić?
- U Meksiku kumovi nisu potrebni, ali su bili prisutni prijatelji koji su i prošle godine bili sa nama na letovanju. Nismo vodili ni trogodišnjeg sina Vuka, jer u hotelu u kojem smo odseli nije dozvoljeno prisustvo dece ispod 15 godina.
Da li ste vodili sina na utakmice?
- Bio je na nekim mečevima domaće Superlige, kada je manja gužva. Svestan je da se bavim košarkom, razlikuje je od fudbala i odbojke. Međutim, u dvorani je najsrećniji kada vidi kuma Raška.
Kako Vuk reaguje kada vas vidi na televiziji?
- Kažu mi da menja program, hoće da gleda crtani – smeje se centar crveno-belih.
Kada se pogleda sastav Srbije, ispalo je da vam je mesto u timu uzeo kum Raško Katić?
- Nije, nije (smeh)... Raško je svojim odnosom prema radu i sportskim režimom života zaslužio da bude deo ekipe koja je vicešampion sveta. Prema njegovom fizičkom stanju ne može da se primeti koliko godina ima. Vedar je, duhovit, pred njim je još 10 godina profesionalne karijere.
GLAVA PUNA ČVORUGA
Sa 222 centimetara visine Marjanović je markantna figura na terenu. Ako je visina prednost u košarci, može li se isto reći i za privatan život?
- Lep je osećaj kada vidiš da ti je obruč bliži nego drugima. A, što se tiče situacija u svakodnevnom životu, mali problem je ulazak i izlazak iz lifta, ali nisam ja kriv što prave male liftove. Takođe, glava mi je sva u čvorugama od udaranja u vrata.
Kako nabavljate odeću i obuću?
- Postoji mnogo internet sajtova koji nude odeću za ekstremno visoke ljude. Sada je mnogo lakše nego ranije pronaći stvari za ljude koji su moje konstitucije.
NIJE LAKO BITI BLAGAJNIK
Nedavno ste se oprobali i u radu na blagajni Eventima u TC „Ušće“, kada ste sa saigračima prodavali sezonske ulaznice crveno-belih. Kakvi su utisci?
- Nezaboravno iskustvo, mi smo prvi klub u regionu koji je došao na takvu ideju. Moram da priznam da je prodaja karata vrlo složen proces i da iziskuje vreme. Više se neću nervirati kada budem čekao u redu za ulaznice za koncert ili film, jer sam se uverio da ovaj posao nije nimalo lak. Smatram da su ljudi iz kluba osmislili zaista odličnu kampanju. Ovom prilikom pozivam navijače da kupe pretplatne karte i da nas bodre tokom cele sezone. Njihova podrška nam je vrlo bitna.
Koji broj patika nosite?
- U zavisnosti od modela nosim 53 ili 54.
Da li su Marjanovići po pravilu ekstremno visoki ljudi?
- Zanimljivo, u familija nema visokih, samo krupnih. Ja sam prvi koji je ovoliko izrastao.
A, OD GLUME – OSKAR ZA SPOREDNU OD SPOREDNIH ULOGA
Visina vam je donela i ulogu na filmskom platnu. Da li ćete se „prebaciti“ na glumu, ukoliko propadnete u košarci?
- Valjda neću propasti, kada nisam do sada – prihvata šalu Marjanović.
Kako ste se snašli na snimanju filma „Bićemo prvaci sveta“?
- Nije lako biti glumac. U filmu Darka Bajića igrao sam sovjetskog košarkaša Janisa Kruminša i baš mi se dopalo. Dva dana sam bio angažovan na snimanju, radio sam sa Sergejom Trifunovićem, Milošem Bikovićem, Ninom Janković... Baš mi je drago što su me pozvali, pamtiću to celog života. Ako opet budem dobijem šansu, očekujem Oskara za sporednu od sporednih uloga – šaljivo je poručio Marjanović.
NBA DEČAČKA ŽELJA
Prošlog leta bili ste na Letnjoj ligi u NBA, branili ste boje Atlante Hoksa. Da li je NBA i dalje san?
- NBA je želja svakog deteta. Uvek sam voleo Jao Minga i Hakima Olajdžuvona, naravno i Predraga Stojakovića i Vlada Divca. Ko nije gledao Sakramento, nije pratio košarku. Igrao sam za Atlantu u Letnjoj ligi, nadam se da me ti ljudi i dalje prate.
Dopada li vam se Amerika?
- Bio sam u Njujorku, Milvokiju, Atlanti i Las Vegasu. Imena ovih gradova zvuče primamljivo, ali skoro ništa od njih nisam video. Režim je bio: restoran-hotel-trening. Možda ću jednog dana biti u prilici da upoznam SAD.
